<х1>Света Црна Гора: Водич кроз манастире и ходочасничка места <п>У земљи отприлике величине Сјеверне Ирске, Црна Гора има склониште за више од 60 активних манастира и стотине цркава које обухватају више од једног миленијума хришћанског богослужења. Неки се држе вертикалних лица литица. Други седе на вештачким острвима грађеним камен по камен током векова. Једна је демонтирана и поново састављена три километра даље да би се спасила од надолазећег резервоара. Други држи за шта верници верују да је десна рука Јована Крститеља. <п>Свето насљеђе Црне Горе није фуснота о одмору на плажи – то је један од најувјерљивијих разлога за посјету земљи. Густина манастира по глави становника спада међу највеће у Европи, а квалитет средњовековних фресака, драматичност амбијента и жива монашка традиција чине ове локације изузетним чак и за световне посетиоце. Ипак, манастири остају готово потпуно непознати ван православног света. На Прасквици се не налазе излетнички аутобуси. У Пиви нећете наћи ред. Чак и Острог, најпосећеније место ходочашћа на Балкану, добија делић пажње посвећене сличним местима у Грчкој или Италији. <п>Овај водич покрива сваки већи манастир и цркву које вреди посетити у Црној Гори, са практичним детаљима за планирање сопственог ходочашћа -- било да је ваша мотивација духовна оданост, архитектонско уважавање или једноставно жеља да будете сведоци нечег изузетног. <х2>Велики манастири <х3>1. Манастир Острог <п>Острог је најпосјећенији локалитет у Црној Гори -- не само међу манастирима, већ и међу свим атракцијама у земљи. Сваке године преко милион ходочасника и посетилаца путује до овог светилишта на литици, узиданог у готово вертикални стеновити зид на 900 метара надморске висине у планинама изнад Даниловграда. Манастир је место активног богослужења: ходочасници спавају на каменој тераси испред пећинских цркава, чекају литургију у зору, а многи верују да мошти Светог Василија Острошког имају лековиту моћ. <х4>Историја <п>Манастир је основао у 17. веку Василије Јовановић, епископ херцеговачки, који је касније постао поштован као Свети Василије Острошки (Свети Василије Острошки). Бежећи од отоманског прогона, повукао се у пећине високо у овој литици и основао монашку заједницу. Умро је овде 1671. године, а његово тело је откривено као нетрулежно -- феномен који је учврстио његову светост у православној традицији. <п>Комплекс је подељен на два дела. У Доњем манастиру, подигнутом у 19. веку, налази се црква Свете Тројице и смештај за ходочаснике. У Горњем манастиру, првобитном пећинском комплексу 3 километра даље узаним, кривудавим путем, налазе се две мале пећинске цркве: Ваведењска црква и црква Светог Крста. Фреске у Цркви Часног Крста осликао је мајстор Радул у 17. веку и сматрају се једним од најлепших примера српске православне уметности из тог периода. <х4>Практичности посете <ул> <ли><стронг>Улаз: бесплатан. Донације се цене, али никада нису тражене. <ли><стронг>Радно време: Свакодневно, отприлике од 6:00 до 17:00 (продужено радно време лети, посебно у време празника). <ли><стронг>Кодекс облачења: Покривена рамена и колена за мушкарце и жене. Жене могу да позајме шалове на улазу. Скините капе пре уласка у цркве. <ли><стронг>Ноћења: Ходочаснички конак је доступан у Доњем манастиру на основу донације. Очекујте основни смештај у студентском стилу. Резервације нису потребне; доћи до рано поподне у лето да обезбедите место.<ли><стронг>Долазак: 30 км од Подгорице (отприлике 1 сат вожње аутомобилом). Пут од магистралног пута до Доњег манастира је поплочан и раван. Пут од Доњег до Горњег манастира је узак, стрм и вијугав (3 км), са једносмерним саобраћајем којим управља манастирско особље током прометних периода. Свакодневно организоване туре из Подгорице, Будве и Котора (25-40 евра). <ли><стронг>Паркинг: Доступан иу Доњем иу Горњем манастиру. Паркинг у Горњем манастиру је мали и брзо се пуни викендом и празницима. Шатл аутобуси возе између два нивоа. <п><стронг>Професионални савет: Посетите радним даном ујутру да бисте избегли гужву. У дане православних празника (посебно Василије, 12. мај) и летњих викенда, пут до Горњег манастира може се чекати 1-2 сата. <х3>2. Цетињски манастир <п>У Цетињском манастиру се чувају реликвије од изузетног значаја за хришћанство у целини: оно што се поштује као десна рука Јована Крститеља (рука која је крстила Исуса Христа) и део Истинитог Крста. Ове мошти, заједно са иконом Богородице која се приписује Светом јеванђелисту Луки, чине овај скромни манастир једним од најзначајнијих православних места на свету. <х4>Историја <п>Манастир је основао 1484. године Иван Црнојевић, господар Зете (средњовјековна Црна Гора), а замишљен је као сједиште Црногорске епископије. Више пута је рушена и обнављана -- најзначајније након османских напада у 16. веку и поново 1785. године, када ју је у садашњи облик обновио митрополит Петар И Петровић-Његош. <п>Мошти руке Јована Крститеља имају изузетно порекло. Према предању, рука је однета из Јерусалима у Цариград, па Витезовима Хоспиталцима на Родосу, па на Малти, па у Русију (где ју је држала династија Романов), и на крају донета у Црну Гору. У ризници се налазе и круна српског краља Стефана Дечанског и бројни средњовековни рукописи. <х4>Практичности посете <ул> <ли><стронг>Улаз: бесплатан. Ризница, у којој су мошти изложене, отворена је током посета и монах ће обично дати кратко објашњење. <ли><стронг>Радно време: сваког дана, отприлике од 8:00 до 17:00. Може бити затворен током литургијских служби. <ли><стронг>Локација: Централно Цетиње, стара престоница Црне Горе. Лако проходан са свих тачака у малом граду. <ли><стронг>Долазак: Цетиње је удаљено 36 км од Подгорице (40 минута) и 30 км од Будве (45 минута путем Ловћена, спектакуларна серпентина). <ли><стронг>Комбинована посета: Упарите са Његошевим маузолејем на планини Ловћен (20 км од Цетиња), Народним музејом Црне Горе и Биљардом (световном палатом) -- све на пјешачкој удаљености. <х3>3. Манастир Морача <п>Смештена у бујном кањону Мораче где манастирски монаси пчелари гаје кошнице међу пољским цвећем, Морача је један од најлепших и најмирнијих манастирских комплекса на Балкану. Основао га је 1252. Стефан, син краља Вукана Немањића, представља врхунац средњовековне српске верске архитектуре. <х4>Фреске <п>Морачке фреске су њена слава. Најстарији, који датирају из 13. века (савремени са оснивањем манастира), приказују сцене из живота пророка Илије и сматрају се међу најлепшим примерима средњовековне уметности у читавом региону. Каснији циклус из 16.-17. века покрива преостале зидове и укључује живописне сцене светаца и библијских наратива. Циклус фресака је изузетно заокружен – необично за манастир који је претрпео векове сукоба. <х4>Практичности посете<ул> <ли><стронг>Улаз: бесплатан. Мала продавница поклона продаје свеће, иконе, а монаси' мед (5-10 евра по тегли - одличан квалитет и савршен сувенир). <ли><стронг>Радно време: Свакодневно током дана. <ли><стронг>Локација: На магистралном путу Подгорица-Колашин (Е65), 68 км сјеверно од Подгорице. Манастир је видљив са пута и има уцртано скретање. <ли><стронг>Долазак: Природна станица на сваком путовању између обале и северних планина. Ако возите од Подгорице до Жабљака или Колашина, проћи ћете директно. <ли><стронг>Подешавање: Локација поред реке је идилична. Излетишта у близини манастира, а река Морача је живописне тиркизне боје. Оставите најмање сат времена да се упије у атмосферу. <х3>4. Пивски манастир <п>Прича о Пивском манастиру једна је од најистакнутијих у очувању европске баштине. Када је 1970-их година преграђена брана на реци Пиви да би се створио хидроелектрани Пивско језеро, манастир из 16. века лежао је директно у зони поплаве. Уместо да га пусте да се удави, југословенске власти су предузеле изванредну операцију: цео манастир -- сваки камен, свака фреска, свака греда -- је растављен, каталогизован, транспортован 3 километра и поново састављен на вишој надморској висини са погледом на ново језеро. <х4>Историја <п>Пива је првобитно изграђена између 1573. и 1586. године од стране митрополита Саватија у османском периоду, замишљена као тајно складиште православне културе у време када су османске власти забрањивале изградњу нових цркава. Градитељи су прикрили пројекат и радили под сталном претњом. Резултат је био утврђени манастир са дебелим зидовима и намерно скромном спољашњошћу која је скривала унутрашњост изузетног богатства. <п>Циклус фресака, насликан крајем 16. и почетком 17. века, је обиман и изузетно добро очуван (пажљив процес пресељења обезбедио је њихов опстанак). У ризници се налази једна од најбољих колекција средњовековних рукописа у Црној Гори, заједно са литургијским предметима из 14. века. <х4>Практичности посете <ул> <ли><стронг>Улаз: бесплатан. <ли><стронг>Радно време: Свакодневно током дана. Позвоните ако капија изгледа затворена -- монах ће је обично отворити. <ли><стронг>Локација: Близу Плужина, са погледом на Пивско језеро. Далеко, али корисно. <ли><стронг>Долазак: 170 км од Подгорице (отприлике 3 сата). Пут прати спектакуларни кањон Пиве. Доступно са Жабљака (70 км, 1,5 сат) или са босанске границе код Шћепан Поља. <ли><стронг>Комбинована посета: Само Пивско језеро је задивљујуће -- дубока тиркизна вода окружена литицама од 1.000 метара. Излети бродом су доступни из Плужина. <х3>5. Манастир Савина <п>Смештен међу медитеранским чемпресима и баштама изнад Боке Которске у близини Херцег Новог, манастир Савина гледа на Јадран најмање од 11. века. Комплекс обухвата три цркве које се протежу кроз различите векове и архитектонске стилове, стварајући слојевити запис црногорске верске архитектуре. <х4>Историја <п>Најстарија грађевина, Мала црква Вазнесења, датира из 11. века (неки извори наводе 1030) и представља мали, интимни простор са фрагментима средњовековних фресака. Велика црква Успења Господњег, подигнута у 18. веку, је барокно ремек дело са импресивним иконостасом и ризницом икона из 14. века. Трећа црква, посвећена Светом Сави, датира из 14. века. <п>Збирка икона манастира је посебно значајна, укључујући дела која се приписују критско-млетачкој школи. Окружење, у баштама испуњеним медитеранском флором са погледом на залив, чини Савину једним од најфотогеничнијих манастира у Црној Гори. <х4>Практичности посете<ул> <ли><стронг>Улаз: бесплатан. Трезор доступан на захтев (мала донација се цени). <ли><стронг>Радно време: Свакодневно током дана. <ли><стронг>Локација: 2 км од центра Херцег Новог, проходна пријатном приобалном стазом или кратком вожњом таксијем. <ли><стронг>Доћи: Херцег Нови је први/последњи већи град на црногорском приморју када се прилази из Дубровника (40 км, отприлике 1 сат укључујући гранични прелаз). <х3>6. Ђурђеви ступови <п>У близини северног града Берана, манастир Ђурђеви Ступови из 12. века стоји као сведочанство средњовековне српске духовне културе. Подигао га је око 1213. године Стефан Немањић (први крунисани брат српског краља), манастир је добио име по две куле (ступови, &куот;стубови&куот;) које су некада окруживале улазну цркву. <х4>Шта видети <п>Иако су делимично уништене, преостале структуре садрже изузетне фреске из 13. века. Удаљено окружење, у валовитим брдима изнад Берана, даје локалитету атмосферски квалитет који понекад недостаје обновљеним манастирима. Овде је моћан осећај сусрета са нечим истински древним и неометаним. <х4>Практичности посете <ул> <ли><стронг>Улаз: бесплатан. <ли><стронг>Радно време: Доступно током дана. <ли><стронг>Локација: 3 км од Берана, на североистоку Црне Горе. <ли><стронг>Долазак: Беране су удаљене 160 км од Подгорице (отприлике 2,5 сата). Манастир је добро потписан из града. <ли><стронг>Напомена: Ово је неуобичајен сајт. Можда сте једини посетилац. <х3>7. Манастир Прасквица <п>Скривена у маслињацима на стрмој падини између Светог Стефана и Милочера, Прасквица је један од најачаравајућих и најмање посећених црногорских манастира. Његово име потиче од српске речи за брескву (прасква) -- извор у близини манастира наводно је некада имао мирис брескве. <х4>Историја <п>Основана око 1050. године, Прасквица је непрекидно насељена скоро хиљаду година. Манастир је одиграо значајну улогу у отпору Црне Горе османској власти, а његова библиотека садржи документе који се односе на Наполеонове ратове и Бечки конгрес. У малој ризници (улаз 2 евра) се налазе иконе, рукописи и црквени предмети значајне историјске вредности. <х4>Практичности посете <ул> <ли><стронг>Улаз: Бесплатно. Трезор 2 евра. <ли><стронг>Радно време: Свакодневно током дана. <ли><стронг>Локација: Изнад приобалног пута између Светог Стефана и Милочера. Потписана стаза од пута (10 минута хода узбрдо). <ли><стронг>Долазак: 8 км јужно од Будве Јадранском магистралом. <ли><стронг>Атмосфера: Тихо, ретко посећују туристи. Звук цикада и мирис маслина. Један од скривених драгуља Црне Горе. <х3>8. Манастир Подмаине (Манастир Рођења Пресвете Богородице) <п>Северно од ужурбане туристичке зоне Будве, манастир Подмаине нуди контемплативни контрапункт сцени на плажи испод. Првобитно саграђен у 15. веку, манастир је оштећен током разних сукоба и доживео је опсежну реконструкцију почетком 2000-их. <х4>Практичности посете <ул> <ли><стронг>Улаз: бесплатан. <ли><стронг>Радно време: Свакодневно током дана. <ли><стронг>Локација: 2 км северно од Старог града Будве. <ли><стронг>Долазак: Угодна шетња од Будве стазама у хладу борова или 5 минута вожње таксијем. <х2>Значајне цркве <х3>Ст. Трифонова катедрала, Котор<п>Катедрала Светог Трипуна (Катедрала Светог Трипуна) представља споменик Котора и једна од најлепших романичких цркава на Јадрану. Саграђена 1166. године на месту цркве из 9. века, у катедрали се налазе мошти Светог Трипуна, заштитника Котора, у сребрно позлаћеном реликвијару у горњој капели. <п>У унутрашњости се налазе значајне фреске из 14. века (делимично очуване), романички камени балдахин изнад главног олтара и ризница средњовековног злата и сребра. Звоници близнакиње (обновљени након земљотреса 1667. године, због чега су мало различите висине) су најпрепознатљивија карактеристика котора. <ул> <ли><стронг>Улаз: 3 ЕУР. <ли><стронг>Радно време: сваког дана 8:00 – 19:00 (лето), скраћено радно време зими. <х3>Госпа од Шкрпјела, Пераст <п>Једно од најпознатијих места у Црној Гори, Црква Госпе од Шкрпјела, налази се на малом вештачком острву у Боки Которској насупрот Пераста. Према предању, острво су вековима стварали морнари који су бацали камење у залив при сваком сигурном повратку са путовања. До 17. века острво је било довољно велико за цркву. <п>Унутар, 68 слика перашког уметника Трипа Кокоље из 17. века прекрива зидове и плафон, заједно са приближно 2.500 заветних сребрних плоча које су оставили морнари' породице -- изузетна колекција народне уметности која приказује бродове, олује и молитве за безбедан повратак. <ул> <ли><стронг>Улаз: Укључено у цену воденог таксија. <ли><стронг>Водени такси: 5 евра повратно са перашке риве (5-минутни прелаз, чамци полазе стално). <ли><стронг>Радно време: сваког дана 9:00 – 19:00 (лето), скраћено радно време ван сезоне. <х3>Црква Св. Луке, Котор <п>Ушушкана на малом тргу у которском Старом граду, црква Светог Луке (1195) има јединствену препознатљивост: садржи и католички и православни олтар, физички сведочанство вековног заједничког богослужења између две заједнице. Од 1657. до 1812. на овом малом простору истовремено су се одржавале и католичке и православне службе – изванредан екуменски аранжман. <ул> <ли><стронг>Улаз: бесплатан. <ли><стронг>Радно време: променљиво. Често отворен током дана; проверите у туристичком бироу. <х3>Влашка црква (Дворска црква на Чипуру), Цетиње <п>Ова црква, позната и као Дворска црква, има изузетан грађевински детаљ: њена ограда је наводно изграђена од османског оружја заробљеног током црногорских битака. Црква се налази на Цетињу у близини царског двора и служи као сахрана неколико црногорских владара. <ул> <ли><стронг>Улаз: бесплатан. <ли><стронг>Радно време: Свакодневно током дана. <х2>Петодневно манастирско коло <п>За путнике који желе да искусе пуну ширину црногорског монашког наслијеђа, сљедећи петодневни круг вожње покрива главне локације са подношљивим дневним раздаљинама. <х3>Дан 1: Обала (Савина и Прасквица) <п>Почетак у Херцег Новом. Јутарња посета <стронг>манастиру Савина (1 сат). Вожња јужно дуж обале (заустављање на ручак у Старом граду Котора и посета <стронг>катедрали Светог Трипуна и <стронг>цркви Светог Луке). Поподневна посета <стронг>манастиру Прасквица изнад Светог Стефана. Ноћење у Будви или Светом Стефану. <п><ем>Вожња: приближно 80 км. <х3>Дан 2: Цетиње и Ловћен<п>Вожња до Цетиња серпентинастим Ловћенским путем са обале (једна од најспектакуларнијих вожњи у Европи, 25 кривина). Посјетите <стронг>Цетињски манастир и погледајте мошти Јована Крститеља. Посетите <стронг>Влашку цркву и цетињске музеје. Поподне вожња на планину Ловћен до <стронг>Његошевог маузолеја (није манастир, већ величанствено свето место -- 461 степеник до капеле на врху са панорамским погледом на Црну Гору). Ноћење на Цетињу или вожња до Подгорице. <п><ем>Вожња: приближно 60 км. <х3>Дан 3: Острог <п>Пуно јутро у <стронг>Манастир Острог -- дођите рано (до 8:00) да победите масу. Посетите Доњи манастир, а затим се возите или пешке до Горњег манастира. Оставите 2-3 сата за детаљну посету укључујући пећинске цркве. Поподне вожња ка северу, заустављање у <стронг>манастиру Морача на путу. Ноћење у Колашину. <п><ем>Вожња: приближно 120 км. <х3>Дан 4: Североисточни манастири <п>Возите до Берана за <стронг>Ђурђеве Ступове. Ово је најудаљенији дан кружног тока, који пролази кроз драматични сјевероисточни пејзаж Црне Горе, клисура и високих платоа. Сама вожња је део искуства. Ноћење на Жабљаку или вожња до Плужина. <п><ем>Вожња: приближно 180 км. <х3>Дан 5: Пивски манастир <п>Посетите <стронг>Пивски манастир код Плужина и сазнајте његову изузетну причу о селидби. Истражите окружење поред језера. Повратак на југ према обали путем кањона Пиве или наставите до Жабљака у посјету Националном парку Дурмитор. <п><ем>Вожња: отприлике 160 км (до обале) или 70 км (до Жабљака). <п><стронг>Укупан круг: приближно 600 км током 5 дана. <х2>Етикета посете и практична упутства <х3>Код облачења <п>Сви манастири и већина цркава у Црној Гори спроводе скромне услове за одевање: <ул> <ли><стронг>Рамена морају бити покривена (нема мајица без рукава или мајица без рукава за било који пол). <ли><стронг>Колена морају бити покривена (без кратких панталона или кратких сукњи). <ли><стронг>Жене: Неки манастири традиционално захтевају да жене носе сукње уместо панталона, мада је то све флексибилније. Шалови и сукње са омотачем се често могу позајмити на улазу у велике манастире попут Острога. <ли><стронг>Мушкарци: Скините шешире пре него што уђете у цркву. <ли><стронг>Обућа: Потребне су ципеле (без босих ногу). <х3>Фотографија <ул> <ли><стронг>Спољна фотографија је скоро увек дозвољена и добродошла. <ли><стронг>Фотографисање ентеријера без блица је дозвољено у већини манастира, али увек прво питајте. Монах или знак ће показати да ли је фотографисање забрањено. <ли><стронг>Никада не користите блиц у близини фресака или икона. УВ светло оштећује вековима старе пигменте. <ли><стронг>Триподи генерално нису дозвољени у црквама. <х3>Верски обред <ул> <ли><стронг>Очекују се тишина и поштовање у свим црквама и манастирским просторима. <ли><стронг>Поштовање икона: Ако видите ходочаснике како љубе иконе, то је стандардна православна пракса. Од вас се не очекује да учествујете, али немојте блокирати приступ поштованим иконама. <ли><стронг>Паљење свећа: Можете купити и запалити свеће (обично 0,50-1,00 евра) као гест поштовања. Свеће за живе иду на десној страни свећњака; свеће за покојника иду лево. <ли><стронг>Литургијске службе: Ако посетите током службе (обично јутарње литургије, 8:00-10:00 ујутру), добродошли сте да посматрате са задње стране. Стојте тихо (обично нема клупа у православним црквама - верници стоје током целе службе). Немојте шетати около и не фотографисати током активног богослужења. <х3>Донације и куповине<п>Манастири не наплаћују улазнице, али се ослањају на донације и продају да би издржали своје заједнице. Већина манастирских продавница поклона продаје: <ул> <ли><стронг>Свеће (0,50-1,00 евра) <ли><стронг>Иконе (репродукције, 5-30 ЕУР; ручно осликане, 50-200+ ЕУР) <ли><стронг>Мед који производе монаси (5-15 евра по тегли -- посебно добар на Морачи) <ли><стронг>Ракија (дестилована воћна ракија у манастиру, 5-10 евра по флаши) <ли><стронг>Верске књиге и разгледнице <п>Мала донација (2-5 ЕУР) која остане у кутији за донације је увек цењена. <х2>Православни календар у Црној Гори <п>Разумевање православног календара обогаћује сваку посету црногорским манастирима и додаје могућност сведочења живих традиција које сежу кроз векове. <х3>Кључни датуми <ул> <ли><стронг>Православни Божић: 7. јануар (6. јануара је Бадње вече, са традиционалним паљењем бадњака, односно бадњака). Манастири одржавају поноћне литургије које су дубоко атмосферске. <ли><стронг>Православни Ускрс (Пасха): Датум варира (рачуна се другачије од Западног Ускрса, обично априла). Најважнији датум у православној години. Ускршње поноћне литургије представљају опходе са свећама око цркве. <ли><стронг>Слава: Свака српска и црногорска породица слави славу свог крсног славе. Ово је јединствена српска православна традиција и нематеријална културна баштина коју је Унеско признао. Ако сте позвани на породичну славу, прихватите -- то је велика част. <ли><стронг>Св. Василије (12. мај): Празник Василија Острошког. Највећи ходочаснички дан у манастиру Острог - на десетине хиљада људи. Очекујте велике гужве и ограничен приступ путу. <ли><стронг>Успење Пресвете Богородице (28. август): Велика прослава у црквама и манастирима посвећеним Успењу (укључујући и Савину). <х3>Посета током Литургије <п>Јутарња литургија (обично 8:00-10:00 недељом и празницима) нуди најудобније искуство у манастиру. Певање, тамјан и светлост свећа у овим древним просторима стварају искуство које превазилази верску припадност. Међутим, посета током литургије захтева додатну осетљивост: останите позади, не фотографишите и не улазите и не излазите током најсветијих делова службе. <х2>Честа питања <х3>Да ли треба да будем православац (или уопште религиозан) да бих посећивао манастире у Црној Гори? <п>Никако. Црногорски манастири дочекују посетиоце свих вера и ниједне. Монаси обично радо поделе историју и значај свог манастира са заинтересованим посетиоцима. Једини захтеви су скромно одевање и поштовање. Многе посетиоце привлаче уметност, архитектура и историја, а не верска преданост, и то се савршено разуме и поздравља. <х3>Да ли су манастири приступачни за особе са ограниченом покретљивошћу? <п>Приступачност се значајно разликује. Горњи манастир Острог обухвата стрм пут од 3 км и неколико степеница, што га чини изазовним за оне са ограниченом покретљивошћу (Доњи манастир је приступачнији). Цетињски манастир је на равном терену у центру града и потпуно је приступачан. Морача је претежно равна. Прасквица захтева 10 минута хода узбрдо од пута. Пива је доступна аутомобилом уз минимално ходање. Ниједна од историјских манастирских цркава није накнадно опремљена рампама или лифтовима. <х3>Колико времена треба да оставим за сваку посету манастиру?<п>За детаљну посету са временом да се упије атмосфера: Острогу је потребно 2-3 сата (укључујући и вожњу између Доњег и Горњег манастира). Цетињском манастиру је потребно 45 минута до 1 сат. Морача је идеална на 1-1,5 сати (укључујући и време поред реке). Пива и Савина заслужују по 1 сат. Прасквица је посета 30-45 минута. Одвојите додатно време ако планирате да присуствујете служби или да разговарате са монасом. <х3>Могу ли да преноћим у манастирима? <п>Да, неколико манастира нуди смештај за ходочаснике. Острог је најпознатији по ноћењима, а собе у студентском стилу доступне су на основу донација. Морача и други већи манастири такође могу да приме ходочаснике, иако су објекти основни (заједничке собе, једноставна постељина, заједнички оброци). Контактирајте манастир унапред ако је могуће, иако се ходочасници ретко одбијају. Ноћења нуде изванредан доживљај слушања вечерње одјека кроз празне ходнике и присуствовања литургији у зору пре него што стигну излетници. <х3>Да ли је прикладно доводити децу у манастире? <п>Деца су добродошла. Црногорске породице редовно доводе дјецу свих узраста у манастире, а монаси су типично топли и стрпљиви према младим посјетиоцима. Међутим, децу треба надзирати да одржавају тишину у црквама, а треба узети у обзир и практична разматрања стрмих путева (Острог) или дугих шетњи (Прасквица). Иконопис и живописне приче на фрескама често фасцинирају старију децу. <х3>Које је најбоље годишње доба за посету манастирима? <п>Свака сезона има своје предности. Пролеће (април-мај) нуди дивље цвеће и благе температуре. Лето (јун-август) има најдуже радно време и најпоузданији приступ планинским манастирима, али и највеће гужве (посебно на Острогу). Јесен (септембар-октобар) доноси златну светлост и мало посетилаца. Зимске посете приморским манастирима (Савина, Прасквица) су сасвим изводљиве, а мирна атмосфера је дубоко контемплативна. До планинских манастира (Морача, Пива) је можда теже доћи зими због снега. <х2>Где одсести <п><стронг>За приморске манастире (Савина, Прасквица, Подмаине): База у Херцег Новом (за Савину) или Будви/Свети Стефан (за Прасквицу и Подмаине). Смештај средње класе 40-80 евра по ноћи. <п><стронг>За Цетињски манастир: Цетиње има ограничен, али карактеристичан смештај (30-60 евра по ноћи). Алтернативно, база у Подгорици (36 км, шири избор хотела, 40-100 евра по ноћи) или на обали и посета као једнодневни излет. <п><стронг>За Острог: Једнодневни излет из Подгорице (1 сат) или обале (2 сата). Смештај ходочасника у самом манастиру (на основу донације). Хотели у Даниловграду (15 км од скретања за манастир, 30-50 евра по ноћи). <п><стронг>За Морачу: Једнодневно стајалиште на магистралном путу Подгорица-Колашин. Ако ноћу у близини, Колашин нуди планинске хотеле и пансионе (35-70 евра по ноћи), а такође је и база за скијање и планинарење. <п><стронг>За Пиву: Плужине имају прегршт пансиона (25-45 евра по ноћи) са погледом на језеро. Алтернативно, база на Жабљаку (70 км, капија Дурмитора) где је смештај обилнији (30-80 евра по ноћи). <п><стронг>За цео петодневни круг: Резервишите смештај у Будви/Херцег Новом (1. ноћ), Цетињу/Подгорици (2. ноћ), Колашину (3. ноћ), Жабљаку/Плужинама (4. ноћ) и месту поласка (5. ноћ). <х2>Референце <ол> <ли>Српска православна црква, Митрополија црногорско-приморска. Званичне манастирске информације и литургијски календари. митрополија.цом. <ли>Унескоов центар светске баштине. &куот;Природна и културно-историјска регија Котор.&куот; вхц.унесцо.орг/ен/лист/125. <ли>Нематеријално културно наслеђе УНЕСЦО-а. &куот;Слава, прослава породичног славља.&куот; ицх.унесцо.орг.<ли>Национална туристичка организација Црне Горе. &куот;Религијско наслеђе.&куот; монтенегро.травел/ен/вхат-то-до/цултуре/религиоус-херитаге. <ли>Ћирковић, Сима. <ем>Срби. Вилеи-Блацквелл, 2004. Поглавље о средњовековним црногорским манастирима и црквеној архитектури. <ли>Стевовић, Иван. &куот;Средњовјековна умјетност у Црној Гори: фреске Мораче и српска традиција.&куот; <ем>Зограф, бр. 35, 2011. <ли>Званичан сајт Манастира Острог. манастир-острог.цом. <ли>Туристичка организација Котора. &куот;Св. Трипуна катедрала.&куот; котор.травел. <ли>Музеј Пераст. &куот;Госпа од Шкрпјела: историја и збирка.&куот; музејпераст.ме. <ли>Лонели Планет. &куот;Црна Гора: Манастири и цркве.&куот; лонелипланет.цом/монтенегро.