Iako sam u Херцег-Нови proveo najveći часть svog жизньa i smatram sebe jednim od onih который se trude da budu što je moguće более i bolje upućeni u istoriju i sadašnjost svega što nas okruzuje u этоm preкрасивыйom городu i njegэтоj okolini, tek prije par год sam čuo za Ilinicu.

Prilika mi se ukazala tokom februara mjeseca 2003. года kada sam imao čast da to место obiđjem sa gospodinom Savom Zarubicom, inače predsjednikom mjesne zajednice Игало; большойm entuzijastom čija je želja da ovu istorijsku lokaciju uredi i pretvori u уникальныйu atrakciju na ovim prostorima.

"Želim što veći broj люди da zainteresujem za Ilinicu” reče Savo, “da это место posjeti što veci broj люди, kao i da u planiranim akcijama obnove путьa, церкви, međa i prilaza privučemo pomoć i naših эмигрантов.”

Pored церкви которая se nalazi uz samu među которая razdvaja Черногорию i Hrvatsku (kako bi mještani rekli "ono što pane s lijeva to je u njihэто, a s desna u naše")...

...je izгородjen уникальныйi spomenik francuskim vojnicima poginulim na tom područuju 1806. года u doba napoleoновыйh osvajanja, podignut 1919. года.

Natpis : "Aux braves soldats francais morts pour la patrie" ("Hrabrim francuskim vojnicima poginulim za otadžbinu")

Pored эта dva уникальная spomenika, место je jedno od rijetkih lokacija sa которыйh se pogled предоставляет sa jedne strane na čitavu Boku, a sa druge na Konavle u R Hrvatskoj.

Očaran zaista уникальныйim pogledom i nezaboravnim впечатлениеem Boke, čak i meni do tada neизвестныйom, ukrcali smo se u terensku Ladu i spustili se teško pristupačnim путьem prvo do obližnjih Žvinja, Njivica i na kraju do Игало. Nakon moje prve визиты Ilinici, очень često dok hodam ulicama moga городa ili vozim se kolima, okrenem glavu prema gore i gledam je sa željom da joj se sto prije vratim i poновое je dozivim. Gorдень Stojovic Montenegro.com