Погледајте 6 уникатних доживљаја у Црној Гори:

Посматрајте Животињски Свет на Тари Да ли има веће радости него када се ушушкате у некој преслаткој колибици у сред нетакнуте природе? Резерват басена реке Таре представља једно од таквих места за уживање. Резерват биосфере басена реке Таре обухвата површину од 1820 км2 и једно је од омиљених места које гости посећују док су у Црној Гори. Басен реке Таре се налази у УНЕСЦО програму "човек и биосфера" од 1977. године, шта је додатни разлог да посетите ово невероватно место. Еко камп Кљајевића Лука је једно од оних ушушканих места које изгледа као да је пресликано са разгледнице на најлепшем иконском делу Ђурђевића на Тари. Ово место, са дивним погледом на мост Ђурђевића преко Таре, је савршено за одмор и релаксацију. Обузима предивну зелену површину од 5 хектара спортских терена, дрвених колиба, неколико летњиковаца, и више простора за камповање и ауто-камп. Поред уживања у звуцима природе и релаксирајућег одмора у природи, овај камп има одличну локацију за планинаре и извиђаче.

Посетиоцима су на располагању све благодети Жабљака, Дурмитора и реке Таре, од активног одмора до домаћих специјалитета. Фантастични пејзажи, питоме долине и дивље шуме, брзаци над којима се надвијају црни борови и дивна плава боја воде, одузимају дах и најпробирљивијим светским путницима. Река Тара је такође одлично место са којег се може посматрати животињски свет. Басен Таре је идеалан за живот дивокоза, јер им пружа могућност сезонског кретања (зими по врховима Дурмитора, а лети по кањонским жупама). Сем њих, становници тарских шума и пропланака су срне и дивље свиње. У речном сливу може се наћи пастрмка поточара, риба која живи само у изузетно чистој води, затим липљен, клијен, шкобаљ и бројне друге врсте. Видре се такође могу видети на реци Тари, и веома су интересантне за посматрање јер узивају у игри. Забиљежена врста видре на Тари има гипко и врло покретно тело. Изузетно је оспособљена за роњење и у води може издржати дуго, а њени оштри и снажни зуби јој служе за хватање плијена. Ова врста обично порасте између 57 и 95 цм, не рачунајући реп који је дужине око 35 до 45 цм. Зими се често ваљају по снегу и спуштају низ залеђене падине. Сматра се да се крик видре може чути на удаљености до 2км. Ова врста је распрострањена по читавој Европи, Северној Африци и већини Азије.

  Улцињска Солана и Фламингоси Улцињска Солана је једна од највећих солана на Медитерану и једно од ретких места у Европи где живе дивљи фламингоси. Проглашена је мочваром од међународног значаја 2019. и уврштена на Рамсар светску листу мочварних подручја. Сматра се најзначајнијим стаништем за птице на источној обали Јадрана, погодно за гњежђење и зимовање, али и као одмориште током њихове сеобе према Африци и обратно. Необичан спој индустриске зоне и јединственог резервата за птице чине ово искуство посебним. Улцињска Солана је дуга 15 км2 и улаз је бесплатан, а уз то добијете и бицикло како бисте могли на једноставнији начин обићи место, док пешачењем треба 3-4 сата лаганим темпом. Солана је станиште за преко 250 различитих птичијих врста, а налази се на месту природне лагуне у делти Аде Бојане.

Више од 80 година, овде се производила со из морске воде испумпавана из Јадранског мора. Од 1935. до 2013. на овом месту се сакупљала со, али је производња стала због банкрота. Да бисте видели фантастичне примјерке фламингоса, мора се ићи до самог краја солане. На око 5 км вожње бициклом, наићи ћете на осматрачницу за птице где су фламингоси углавном стационирани. Поглед на ове лепе и ретке птице је заиста фасцинантан и много бољи него на фотографијама. Свакако ћете на крају бити изнензађени заштићеном природом и птичијим свијетом овог предивног места. Фламингоси су јединствене птице које се препознају по белој боји са нијансама розе и црвене, и црним летњим перима, док им је кљун, осим врха, црн. Млади су сивосмеђе боје, а розу боју добијају тек након друге године зивота. Препознатљиви су и по њиховим розим ногама које им нису покривене перјем, као и по стајању на једној нози. На тај начин контролису контакт са водом и спречавају губитак телесне температуре. Дужина фламингоса се креће од 160-180 цм док имају распон крила 270-320 цм. Обично се крећу и хране у великим јатима због заштите од предатора. Хране се малим организмима, планктонима са дна, а омиљена храна су им рачићи, захваљујући којима добијају чувени рози пигмент. Процес прехране фламингоса назива се филтрирање. Они кљуном захватају воду и испуштајући је задржавају храну. У Црнпј Гори фламингоси се могу најчешће видети у Улцињској солани, зато немојте пропустити овај изузетан доживљај.

  Ледена Пећина Дурмитор Да ли сте знали да у Црној Гори постоји место где зима вечно траје и где ледени сталактити и сталагмити током читаве године плијене пажњу одважних посетилаца? Управо, на висини од 2156 м, на једном од многих врхова Дурмитора, Облој Глави, налази се чудо природе - Ледена пећина. Пећина је покривена вечитим снегом од самог улаза дужине 40м и допире све до ледом окованог пећинског дна. У овај природни феномен може да се приступи једино укопавањем стопала или уз помоћ узета.

Бројни ледени стубови различитих димензија и облика красе дно пећине, шта представља невероватну игру природе, од мањих димензија до неколико метара високих. Током летњих месеци, ова пећина је често место за расхлађивање планинара. У дворани дужине 40 м и ширине 20 м, чиста ледена вода која капље са сводова формира магичне ледене фигуре висине човека. Ледена пећина је станиште посетиоцима где могу допунити залихе воде док истражују скривене лепоте једне од најфасцинантнијих планина Црне Горе. 

  Меандри Ћехотине Пљевља На 20 км од Пљеваља, на путном правцу Пљевља-Вруља у селу Матаруге, постоји место са којег се огледа сво божанство природе, а то су меандри Ћехотине. Река Ћехотина је планинска река која извире код места Доњи Колашин, у близини границе Србије и Црне Горе. Дуга је 125 километара и протиче кроз Црну Гору и Босну и Херцеговину, где се улива у Дрину. Због кањонског пређела, Отиловичко језеро није доступно посетиоцима читавом својом дужином. Међутим, постоји неколико тачака на језеру са којих чамци, кајаци и туристички бродици могу да прођу.

Од када је видиковац Меандри Ћехотине валоризован све веци број туриста посећује овај крај. Лепота овог пређела заиста одузима дах. Призор панораме испресјецане током реке Ћехотине, доступан је за уживаје са видиковца који се налази на 20км од града, на путном правцу Пљевља-Вруља, у селу Матаруге. Са видиковца Меандри Ћехотине поглед се пружа вијудавим завојима река која својим током прави међу брдашцима. Поглед као насликан употпуњује стољетни бор који пркоси времену. 

  Пробудите Ђетињасте Жеље у вама и Преноћите у Дворцу  Ако сте одлучили да одсједнете на неком незаборавном месту као из бајке, провјерите Иберостар хотел, највећу палату из XВИИИ века у Перасту. Некада палата Смекја, данас је комплетно реновирана и нуди потпуно уникатан доживљај. Смештена је на самој обали мора и шеталиста у Перасту, са спектакуларним паралелним погледом на острва и околна брда. Ова монументална грађевина је удаљена на два минута хода од музеја. Пераст је од XВ до XВИИИ века био део Млетачке републике.

Овде ћете открити сво величанство утицаја Млетачке културе и историје на архитектуру Пераста и околних места, шта је допринијело да град данас  буде заштићен под УНЕСЦОМ. У хотелу вриједи остати па и само једну ноћ. За потпун доживљај овог фасцинантног места можете устати рано ујутро да би имали палату само за себе, уживати на великој тераси или величанственом унутрашњем базену без много људи у окружењу. Проведите Време међу Истраживачима Слепих Мишева Ако сте заинтересовани или бар ђелимично знатижељни да видите слепе мишеве, током ваше посете Црној Гори је прилика! У Црној Гори има преко 29 врста или четири фамилије слепих мишева. Према изјавама стручњака, постоји могућност проналаска још најмање четири до пет врста.  Да ли сте знали да као највреднији регулатор бројности инсеката на земљи шишмиши постоје више од 50 милиона година, и то у скоро непромијењеном летећем облику? Невероватно, зар не? Не само у Цроњ Гори, већ и на Балкану,  до данас су регистровани на око 200 локација. Истраживања су углавном спроведена на обалном подручју и Скадарском језеру, јер су те локације најприступачније за истраживање. Скадарско језеро је најзначајније станисте у Црној Гори за слепе мишеве. Током зимског прегледа склоништа, 2015. године је пронађена највећа позната зимска колонија слепих мишева југозападног Балкана. Као један од најбољих природних индикатора здравља животне средине, у овом подручју се могу наћи на свим надморским висинама, од нула до 1900м.