Беране се налазе у североисточном делу Црне Горе. Уколико путник долази магистралним путем од Београда, за Беране скреће пет километара иза Бијелог Поља улево, код места Рибаревине. Беране се налазе у североисточном делу Црне Горе. Уколико путник долази магистралним путем од Београда, за Беране скреће пет километара иза Бијелог Поља улево, код места Рибаревине. Да се овде живело од давнина потврђује долачки археолошки локалитет из римског периода. Првобитно насеље никло је у равници на обали реке Лим. Темеље граду у правом смислу те речи поставили су Турци 1682. године. На лијевој обали реке подигли су војно-одбрамбене објекте, а на десној – приватне куће с харемским ођељцима. Стога се један део Берана, посве оријенталног изгледа, и данас зове Хареме. До финалних борби за ослобођење Црне Горе, Беране су остале под влашћу Турака, до 1912. г. Беране изворно ни по чему нису биле турски град, тим пре шта су сви градови с типичним словенским множинским наставком на –е, - ретки, и сви су словенског порекла.

Након Другог светског рата нове комунистичке власти желе да по сваку цену индустријализују овај крај, па и по еколошку цену. Фабрика целулозе и папира, премда остварује производњу, загађује реку Лим све до 90-их година минулог века. Овде раде и фабрике за прераду дрвета и коже, хемијска предузећа, и рудник мрког угља. Упркос свему, Беране не одустају и од свог туристичког преџнака. Потенцијали све време постоје, као нпр. они на оближњој планини Јеловици, с теренима погодним за скијање. Планина Јеловица омиљено је излетиште, посебно лети, када домаћима и транзитним гостима нуди своје непатворене еколошке чари. Ипак, највећа културно-уметничка и религијска знаменитост, у граду који је неко време иза Другог светског рата до транзиционог периода носио име по локалном револуциуонару и борцу Ивану Милутиновићу (Иванград) – јесте древни манастир Ђурђеви ступови. Манастир Ђурђеви ступови подигао је у 12. в. Првослав Немањић, братанић српског владара Стефана Немање, син Тихомиров. У манастиру је било седиште епископије коју је 1219. лично основао Сава Немањић, син Стефана Немање. Духовни стожер манастира је црква Св. Ђорђа из друге половине 16. в, с припратом из 14. в. Од године 2004, овде се налази седиште Будимљанско-никшићке епархије.

Манастирска црква чува вредне фреске, иконе и старе књиге. Величанствени Ђурђеви ступови духовни су православни центар целог Полимља, и града Берана. Многе туристичке организације у понуди имају и тзв. манастирске туре, током којих се обилазак Ђурђевих ступова напросто подразумијева. У понуди ретких локалних посленика наћи ће се и обилазак рушевина цркве из 13. в, у оближњем Будимљу, кад и остаци манастира Шудикова с црквом Ваведења Пресвете Богородице из 16. в. Беране су данас центар истоимене општине у којој у слози живи национално мјешовито становништво. Од града се може у три правца (северно – према Бијелом Пољу, в. то; јужно – према Андријевици, в. то, и источно – према Рожајама, в. то) кренути у облизак свих знаменитости које нуде ови градови, кад и сасвим невелике руралне средине попут Петњице, Доњег Заостра, Марсенића Реке, Трешњева, Мезгаља, Ровца, Бијеле Цркве, и планина Турјака, Дивљака, те планинских река Љешнице, Бистрице, Калуђерске реке, Секуларске и других.