Територију општине Бело Поље чини подручије које се налази у североисточном делу Црне Горе. Захвата површину од 924км2 има 46.051 становника. Територија ове општине је котлинско-планинска област, која је представљена површинама и ријечним долинама. Таква рељефна структура има повољне услове за развитак висе грана пољопривредне производње. Планине које затварају ово подручје су: с југа Бјеласица (2.137 м) и са севера Лиса (1.509 м). Јасно се истичу котлине река Лима, Бистрице, Љубовије и Љеснице. Насеља су концентрисана углавном у долинама ових река. Бело Поље има веома погодан положај. Лежи на раскрсници важних саобраћајница. Клима је умјерено-континентална с доста свјежим зимама и топлим летима. Четири годисња доба јасно су изразена. Долина Лима и њених притока од најстаријих времена привлачила је људе да живе у њој. У селу Биједићима откривено је налзиште из прехисторијског периода. То су остаци земљаних посуда различите величине, облика и технке. Откривени су на овом подручју и трагови зивота Илира и других најстаријих становника наших земаља. Међутим, остаци римске културе су многобројнији и сигурнији докази настањености живота у овђашњим ријечним долинама. Сачувано је предање да је црква Св. Николе у Никољцу (педграђе Белог Поља) подигнута на темељу старијег храма који потиче из римског доба. У цркви се чува камен с латинским натписом који то потврђује. У Затону је 1963. године из темеља цркве Св. Јована откопан надгробни споменик с латинским натписом. У Затону је такође откривен јос један храм "који није млађи од ВИ века." Он није потпуно откопан нити проучен, али је, поред других, сигуран доказ настањености људи пре доласка Словена.

Скоро да нема насеља у овом крају у којем не постоје остаци цркава, старих гробиста или каквих других споменика - свједока развијеног живота у средњем веку. Манастрири: Вранстица, Куманица, Св. Богородица у Вољавцу, Св. Тројица у Мајсторовини, Св. Тома на Брзави и многи други имају своју богату историју. У свима њима радиле су калуђерске школе у којима су се спремали млади духовници и писале и преписивале богослужбене књиге. О старости и имену насеља на месту данашњег Белог Поља мсиљења истраживача су подијељена. Једни тврде да је Бело Поље постојало још у средњем веку, други се међутим с тим не слажу, затим једни сматрају да је Никољ-Пазар старије насеље, други да је ријеч о истом насељу које се само различито звало. Непобитно је да се с појавом цркве Св. Петра и Павла из краја XИИ века, у којој је од средине XИИИ века сједиште хумске епископије, односно "лимске митрополије", која се од 1405. до 1408. године помиње као караванска станица дубровачких трговаца, морало развијати и насеље које ће нешто касније израсти у град - варош. У Лимској повељи Уроша И помиње се Пруска са засеоком Липница. И данас се може код старијих становника чути предање по којем се цио доњи дио Белог Поља назива тим именом. Пруска је, значи, име најстаријег насеља које се јавља око темеља цркве Св. Петра. Оно се постепено развијало у данасње Бело Поље. Бело Поље се под тим именом први пут помиње 28. јуна 1589. године. Тада је Радуле Радославчев Красовић "из Белог Поља", овластио Зуана Лоренцинија из Котора да га заступа у трговачким пословима. Чини се најприхватљивијим мишљење оних истраживача који сматрају да је Никољ- Пазар само старији назив Белог Поља. Такву тезу је првии изнио Иларион Руварац. Њега "побија" Стојан Новаковић тврдећи да је Бело Поље ново насеље "које је постало пошто се старо раселило или којим другим случајем нестало." Град је према предању, добило име "Бело Поље", по белим цвјетовима који су расли на ненасељеној, данашњој горњој површини града. У прољеће када цвет процвјета зараван даје изглед белог поља. У дубровачким књигама град се назива "Биело-поглие". Турци су га звали Аково, што у преводу значи Бело Поље.

Бело Поље и његова околина обилују природним богатствима, изузетном љепотом пејзажа и занимљивим положајем рељефа, који путницима и туристима пружају удобан и пријатан одмор. На удаљености од само 3 км. поред ријеке Лима, налази се веома привлачно туристичко место Кисјеле воде. Ово омиљено излетисте пријатно за одмор има богате изворе минералне воде са љековитим својствима као Врњацка Баја. Околина Кисјелих бода покривена је зеленилом и листопадном сумом. Овде путници у пролазу као и туристи могу да се пријатно одморе. У непосредној околини Кисјелих вода налазе се и два чувена манастриа: Манастир Светог Петра из XИИ века, задужбина кнеза Мирослава и Манастир Св. Николе из XИВ века са очувањим фреско-сликама из XИВ у XВИ века - пружају љубитељнима старина изванредно интегрисане утиске и боравак у овом крају.