Цетињска општина налази се у југозападном делу Црне Горе између романтичне Боке Которске на западу, Будванске ривјијере познате по пешчаним плажама на југу, басена питорескног Скадарског језера и плодне Зетско-бјелопавлићке равнице на истоку и Никсицког поља и Белих рудина на северу. Површина општине износи 910 км2, 6,6% територије Црне Горе. Граничи се са седам опстина (Котор, Тиват, Будва, Бар, Подгорица, Даниловград, Никсиц). Главне друмске линије орјентисане су у три правца: према Титограду (46 км), Котору (45км и Будви 33км) и четврта преко Катунске површи за Грахово и Никшић. Најближа ваздушна пристаништа Цетињу су у Голубовцима код Подгорице (58 км), Тивту (57 км) и Ћилипима код Дубровника (115 км). Највише се користи подгорички аеродром. У гермофолоском погледу површина општине карактерише се развијеношћу поглавито краског рељефа.Поред доминантних крашких облика, постоје јос глацијални, ријечни и језерски елементи рељефа. Територија општине може се подијелити на три мање карактеристичне просторне цјелине и то: Катунску краску површ, планински вијенац Ловћен и западни обод Скадарског басена.

Катунска површ геоморфолоски није једноставна. Има изглед јако заталасаног карстификованог платоа чија просјечна висина износи 700-1000 м, с којег се издижу кречњацка брда и гребени, као и читаве високе планине. Оставља утисак скамењеног узбурканог мора чија удубљења подсјећају на таласе доље а узвишења на таласне брегове. Стога се и популарно назива "камено море". Катунска површ је, заправо излијебљена свим површинским облицима крашког рељефа, хаотично распоређеним (скрапе, долови, увале, крашка поља), а уз то обилује и подземним крашким феноменима (јамама и пећинама). Најпознатија је јама Дубоки До (340 м) у Његушком пољу, а од више пећина истичу се Липска и Цетињска (Манастирска) пећина код Цетиња и Ободска код Реке Црнојевића, из које јаким врелом избија истоимена река.

 Катунска површ геоморфолошки није једноставна. Има изглед јако заталасаног карстификованог платоа чија просјечна висина износи 700-1000 м, с којег се издижу кречњацка брда и гребени, као и читаве високе планине. Оставља утисак скамењеног узбурканог мора чија удубљења подсјећају на таласе доље а узвишења на таласне брегове. Стога се и популарно назива "камено море". Катунска површ је, заправо излијебљена свим површинским облицима крашког рељефа, хаотично распоређеним (скрапе, долови, увале, крашка поља), а уз то обилује и подземним крашким феноменима (јамама и пећинама).

Најпознатија је јама Дубоки До (340 м) у Његушком пољу, а од више пећина истичу се Липска и Цетињска (Манастирска) пећина код Цетиња и Ободска код Реке Црнојевића, из које јаким врелом избија истоимена река. Од мноштва површинских разноврсних, дубоких и специфицних крашких облика, највећи значај има Цетињско поље, иако му је раван релативно малог пространства - свега 4,5 км2. Оно је омогућило и предиспонирало постанак и развитак Цетиња као градског насеља.Подручје планинског вијенца Ловћена обухвата западни дио територије општине. Ловћен се према мору (бококоторско  будванско пријмоје) спушта окомито, готово вертикалним одсјецима, а на североистоку и истоку поступно прелази у Катунску површ и Цетињско поље. Између највиших врхова Ловћена (Стировник 1679 м, Језерски врх 1166 м, Бабљак 1631 м) јављају се дубоке крашке депресије - увале, најдубље у читавој области (Кук, Бизаљевац, Вуци До, Велики и Мали Бостур) од којих су неке дубоке и до 200м. Друге се пак знатно плиће као што су на примјер Иванова корита и Долови - најпространије увале средишног дела планине. Иванова корита (1200м) имају највећи привредно-туристички значај, као и Језерски врх на којем се налази Његошев маузолеј.

Дио скадарског басена који припада општини Цетиње обухвата углавном југоисточни дио њене територије која гравитира Скадарском језеру. По својим географским особинама ово подручје се од претходних прилично разликује. Ниже је и мање кршевито, па се одликује знатно блажим формама рељефа, што има за посљедицу, између осталог, и већу саобраћајну проходност. Од увала се као највећа истиче Добрско-горњоцеклинска, на чијем се ободу налази позната Липска пећина. У продужетку ове увале, али на нижем нивоу, изградила је своју прилично дубоку и вијугаву долину Црнојевића река - притока Скадарског језера.Посебан значај има Национални парк Ловћен који захвата површину од око 2000 ха претежно букових шума. Он чини јединствену цјелину у фитогеографском и туристичком погледу.И фауна је оскудна, поготову када се ради о ловним и економски корисним врстама. Изузетак у томе је птичји свет и рибља популација у подручју Црнојевића ријеке и Скадарског језера. Ту је птичја фауна заступљена са преко 150 врста мочварица и других птица, док рибља популација има тридесетак врста.Поред економских користи од ове фауне, постоје дакље солидни предуслови за развитак ловног и риболовног туризма.

И пре постанка Цетиња на овој територији било је насеља. Налазе се трагови станишта првобитних људи још из епохе палеолита. Из тог периода пећина Короњина представља значајан, јос увек неистражени археолоски локалитет. У њој је пронађен већи број примјерака интересантног каменог оруђа. Око данашње Влашке цркве постојала је богумилска некропола са око 150 стећака који су приликом обнављања ове грађевине (1866) уграђени у њене темеље, изузев два који и данас леже на улазу у црквено двориште. У писаним изворима Цетиње се помиње први пут 1440. године. насеље међутим, датира од краја XВ века. Пред драматицном најездом Турака центар средњовјековне државе Зете помицао се са Жабљака (1475) на Обод код Ријке Црнојевића, а затим на Цетиње неколико година касније. Темеље му је ударио зетски владар Иван Црнојевић, саградивши дворац године 1482., а две године након тога и чувену своју задужбину - Цетињски манастир у који је 1485. премјестио сједиште Зетске митрополије из манастира Св. Никола са тадашњег острва Врањине у Скадарском језеру. Тако је Цетиње постало свјетовни и духовни центар државе Црнојевица, у то време већ назване Црне Горе, територијално стијешњене између долине Реке Црнојевића и Боке Которске, на сиромашном и посном ловћенском кршу. Од тог историски веома важног времена па све до краја другог свјетског рата (до 1946) Цетиње је било главни град Црне Горе, када ту функцију преузима Подгорица.