Кад бисмо морали да да само две речи опишемо Црну Гору засигурно би то биле ове речи: Планине и Море.

Али шта је то шта заиста чини Црну Гору јединственом земљом? Поред тога шта је по државном статусу готово најмлађа самостална држава у Европи, Бог ју је подарио и неизмјерном природном лепотом: кањонима с питком водом, пашњацима, рекама, јединственим језерима као и непрегледним нетакнутим шумама. Овде антички градови живе у симбиози са модерним потребама XXИ века. Прастаре цркве још су у функцији, и свакодневно широм отворених врата примају вернике свих концесија, жељних мира и духовности. Тражећи место на Медитерану који би могао да се упореди с данашњом Црном Гором, сетили смо се Крима, полуострва које сваком Русу може послужити као адекватни упоредни систем, те замена за изгубљени рај. Као шта је Крим данас дефинисан не само географским путем (деловањем мора, земљотесима и вуканским ерупцијама) - и политичка превирања су умногоме одредила данашње границе. Такође, Црна Гора има своје приче на тему диоба и формирања данашњих граница. Залив код града Севастопољ доста подсјећа на европски најјужнији фјорд Боку Которску.

Садашњи изглед Боке је последица отапање ледника са планина Орјен и Ловћен. Бразде налик кањонима усјекла је на свом путу древна река. Због своје географске позиције, полуострво Крим је кроз историју било место сукоба империја и цивилизација (Западно и Источно римско царство, Турска империја, Келти и Грци), и Црна Гора је имала сличну судбину, будући позиционирана на раскрсници путева Истока и Запада. Град Јалта подсјећа на црногорске приморске градове Будву и Херцег Нови. Први град који се угледа када се уђе у Бококоторски залив и најсјевернији на Црногорском приморју - Херцег Нови,

права је медитеранска башта. Заштићен Орјенским масивом са севера и двама полуострвима с мора, овај град има идеалну микро-климу за раст најразноврснијег медитеранског биља. Будва - приморски град на отвореном мору, најстарији је град на обалама Јадрана.

Прекопута овог древног града је острво Св. Никола, највеће на Црногорском приморју. Око града Будве, и даље километрима, простире се Будванска ривијера - главна туритичка дестинација (300 хиљада посетилаца у сезони 2007). Позната је не само по непрегледним пешчаним плажама већ и по најбољој понуди свих облика ноћног зивота на Приморју. Плажа Јаз је свега 2,5 км удаљена од Будве (путем према Тивту). Та природна увала светски је позната по концертима Ролингстонса (у јулу 2007) и Мадоне (у септембру 2008).

Статистика биљежи да је на концерту познате певачице Мадоне, на плажи Јаз било око 60 хиљада њених фанова! Стари град Федосија подсјећа на Луку Бар.

У Бар, главну царинску луку за трговачке бродове у Црној Гори, може се доћи и путничким трајектом из Барија (лучки италијански град на западној обали Јадрана). Црногорска обала је састављена од Приморја и залива Боке Которске. Котор, главни град Боке, и центар поморске традиције, развијао се под утицајем западне културе.

Од 1420. до 1797. Котором влада Млетачка република. Присуство венецијанске управе видљиво је на сваком кораку, међу палатама и уским поплочаним улицама Старог града. Поред Котора, у историји поморства значајну улогу је имао и град Пераст.

Овај град је највише допринио развоју руског поморства. Године 1698. Петар Велики шаље у Пераст 17 својих најбољих официра на школовање, код наутичког педагога Марка Мартиновића. Традиција школовања помораца остала је до данас, додуше не више у Перасту, али Поморски факултет у Котору нуди више него одлично школовање. Туристе у Боку и Котор не привлачи само култура. Которски карневал и Бокељска ноћ су круна сваке летње сезоне. Те манифестације посете на хиљаде туриста жељних медитеранског штимунга. Острва Св. Ђорђе и Госпа од Шкрпјела, на педаљ од Пераста, незаобилазне су дестинације туриста у посети Которском заливу. Улцињ, град на крајњем југу црногорске обале, ослобођен је од Турака пре око 130 година. Он је у највешој мери у односу на остале градове на приморју задржао оријентални дух Медитерана. Као туристичка дестинација Улцињ је најпознатији по Великој плажи, и по 13 км ситног песка. Написао: Игор Коссицх