Даниловград се налази у центру Бјелопавлићке равнице, на 17. километру између Подгорице и Никшића (в. то) – два највећа црногорска града. Модеран пут за Даниловград, из Подгорице испрва води поред локалитета Дукља, археолошких остатака из римског периода. Успутна варошица Спуж смештена је тачно између Подгорице и Даниловграда. С овдашње турске тврђаве (крај 15. в) види се цела Бјелопавлићка равница. Плодна, она се све до Главе Зете (где је хидроцентрала), протеже у дужини од 25 км. Спуж је познат по изврсном брашну, по млиновима, али и по томе што је овде лоциран централни Затвор у Црној Гори.

Каменита, или како се то у тексту црногорске химне вели – тврда брда, благо се спуштају према долини ријеке Зете – украсу целе равнице. Река кривуда кроз зеленило питомога поља, једне од ријетких црногорских житница. У центру те ендемичне плодности налази се Даниловград. Овај је крај вјековима био поприште љутих борби и мукотрпног живота. Безбројни су окршаји које су црногорске чете водиле на каменитим странама око Зетске долине. У 17. в. из Бјелопавлића се у Србију селе многе породице. И у Другом свјетском рату овде се жестоко ратује. У граду је зато подигнут споменик партизанским борцима, на Лазинама такође, а у Мартинићима се налази спомен-комплекс у част велике побједе над Турцима, извојеване 1796. г.

Град је добио име по првом свјетовном владару Црне Горе, по књазу Данилу (Петровићу). До тада је земља по уређењу била владикат, што значи да су њоме владале владике, пре књаза Данила такође из породице Петровић-Његош. Темељи Даниловграда постављени су 1870. г, по идејном творцу – књазу Данилу. Име ће дати Данилов насљедник, књаз (потом и краљ) Никола И Петровић. План града дело је инжењера Драгутина Сарајлије, сина Симе Милутиновића Сарајлије пјесника-патриоте, Његошевог учитеља. Даниловград све теже чува изглед вароши с краја 19. века. Ослобођење и прогрес призвали су нове људе, изграђене су за њих нове зграде, и покренуте фабрике. Данас се током лета овде одвијају бројне културно-забавне манифестације, од којих ваља истаћи Бјелопавлићко лето. У непосредној близини града (на 2,5 км) налази се манастир Ждребаоник, познат по моштима Св. Арсенија.