Туризам – Највеће признање за квалитет једне плаже је еко-обиљезје Плава заставица.Њу дођељује Међународи жири састављен од представника Европске Уније и Светске туристичке организације. Симбол је стриктно постављених еколошких стандарда и квалитетних санитарних и безбједоносних услуга. Плава заставица подразумјева да је испуњено 27 критеријума из четири области: квалитет воде (мора); еколошко образовање и информисаност; еколошки менаџмент; безбједност и услуге. Заставица се добије се по испуњењу свих обавезних и највећег броја препоручених критеријума.Важи за једну сезону и сваки следећи пут комисија утврђује да ли награђени објекат поново заслужује добијање Плаве заставице. У 2004. години у Црној Гори су се први пут завијориле Плаве заставице на шест плажа. (податак са званичног сајта Туристичке Организације Црне горе) 1-Добреч, полуострво Лустица 2-Царине, Рисан 3-Плави хоризонти, увала Пржно на полуострву Луштица 4-Могрен , надомак Старог града Будва 5-Миами, Велика плаза, Улцињ 6-Тропицана, Велика плаза, Улцињ

Ово еко-обиљежје обогаћује туристичку понуду, и употпуњује слику Еколошке Црне Горе. Један од иницијатора акције је Зоран Банићевић, власник плаже Добреч и носиоц Плаве засавице: ''Пошто се дуго бавим проблемом екологије и заштите природе, редовно пратим шта се дешава у свету, па сам тако наишао и на награду Плава заставица. Послао сам предлог Министарсву и Морском добру, да они са својих позиција размотре ту проблематику, и да се евентуално ја са мојом плажом кандидујем за Плаву заставицу. Тако смо прошле године имали састанак на коме сам добио сертификат да могу да конкуришем, а ове године сам добио и Плаву заставицу''. Банићевић је, у ували Добреч, пре три године, почео са култивисањем шљунковите плаже, доступне само са мора.

Добреч се налази на полуострву Лустица, у ували, на самом улазу у Бококоторски залив. Изузетан мир и микроклима, коју ствара околна типично медитеранска вегетација, утицали су на име увале, али и на одређену изолованост Добреча.

''Ја сам се и пре бавио истим послом, само сам имао плажу на Жањицама и кад год бих барком пролазио овуда размишљао сам да би се ту нешто могло урадити.

Онда сам пре три године захтјевао од Морског добра да заједно обиђемо ову плажу, до које се тад није могло прићи ни барком, јер је било доста стена које су преграђивале улаз у увалу, него смо морали на једно педесетак метара од плаже да пристанемо барком и онда преко обалних стена да дођемо довде'', казе Зоран Банићевић. Затим је корак по корак почело освајање дивље лепоте у сред цивилизације, наравно све вођено стриктним кодексима екологије којих се Банићевић стриктно придржава. Као шта је већ речено до увале и плаже Добреч нема приступа са копнене стране. Значи да је залеђе нетакнуто и незагађено. Све на плажи је грађено од камена и дрвета шта комплетира еколошку слику.

Слатком водом се снабђева са извора који се испод стена улива у море, а који је Банићевић каптирао. Из њега је пумпом и слободним падом спровео воду до тушева, шанка, кухиње и тоалета. Прва кабина за пушење у Црној Гори се налази на плажи Добреч.

Оригиналност Добреча се огледа и кроз понуду.У јеловнику можете наћи свјеже живе морске јежеве, жива морска јаја, супу од морског камена, и новину овога лета, ''монтенегро шарк'' супу, која се прави од пераја морских паса који се улове ту, у чистом мору.

Украшена Плавом заставицом, плажа Добреч, са својих шест стотина квадрата интелигентно култивисане а сачуване природе, представља примјер понуде за евентуални високи туризам, и сасвим се уклапа у слоган "Монтенегро – Натурал Беаутy". Небојша Мандић