Фашинада – Бока Которска је неисцрпна ризница предивних традиционалних манифестација и народних обичаја. Сигурно један од најатрактивнијих је Фашинада, древни бокељски обичај у славу Госпе од Шкрпјела и вештачком острву на којем су захвални бокељшки поморци направили храм Госпи у част. Легенда каже да су перашки рибари, на стени на којој је направљено данашње острво, пронашли икону Богородице са Христом (која се данас налази на главном олтару) и у то име одлучили да потапањем камења и бродских олупина изграде острво и на њему цркву. Од тада важи неписани завет перашких помораца да се пре сваког ''вијађа'' потопи ново камење око острва као допринос чврстини подлоге храму њихове заштитнице. Вероватно је из тога разлога настала и Фашинада.

Ова традиционална манифестација је добила име по италијанској речи ''фасциа'', шта значи трака или повез, а тако је названа јер је конвој барки, окићених јаблановим гранама и напуњених камењем, међусобно повезан. У баркама су само жупник и мушкарци, наследници познатих помораца и угледнији Пераштани, док их жене поздрављају са обале. Барке на весла, сваке године 22. јула у смирај дана када зађе сунце, уз песму бугарштица, крећу према острву да би испунили завјештање својих предака и избаце камење око острва.

Острво је направљено крајем 15. века када је и настала првобитна црквица, која се ширила у складу са променама димензија острва. Данашња црква је изграђена 1630. године и један је од најбитнијих историјско културних споменика Боке. Најинтезивнији радови на цркви извођени су од 1720. до 1725. године, када је по нацрту тада познатог Илије Катичића направљен осмострани презбистериј са куполом и округли звоник са хоризонталним вијенцима и пушкарницама, а у градњи су учествовали и Петар Дубровчанин и Вук Кандиот. На прочељу цркве је портал са фронтоном и малим кипом Госпе и Христа архаичног изгледа. Ђеновљанин Антонио Капелано је 1796. године по наруџбини перашке општине направио мермерни олтар на коме се налази чувена икона Госпа од Шкрпјела, уметника с краја 15. века, Ловра Добричевића. По наруџбини Пераштанина Андрије Змајевића унутрашњост цркве је осликао представник венецијанске школе, Бокељ, Трипо Кокоља. На таваници и зидовима налази се шездесет и осам његових слика на платну, и то на самом врху и горњим зонама зидова су сцене из живота Богородице, док су у најнижим деловима зидова насликане сцене из старог завета. У централном ђелу таванице је слика Узнесење Богородице, а осим ње велике композиције су и Маријино Крунисање и Маријина Смрт.

На таваници се налази још четрдесетак слика између којих пролази симбол поморства – тордирано позлаћено уже. На бочним зидовима цркве, око Кокољевих слика налази се мноштво сребрних плочица са рељефима који приказују бродове бокељских помораца, који су остављали те плочице када су кретали на море, јер се вјеровало да ће их тако, ђе год били, штитити Госпа од Шкрпјела. Осим тога у цркви постоји и велика збирка археолошких експоната пронађених на целој територији Боке као и велики број предмета из свакидашњег живота и разних занатских мајсторија, које су верници остављали као захвалнице за испуњење молитви упућених заштитници бокељских морепловаца. У оквиру Фашинаде последње две године се организује и међународна регата једрилица красташа, којом се употпуњује комплетан угођај и прича о Перасту и поморцима. Регата се одржава у акваторијуму испред Пераста, око острва до тјеснаца Вериге и у делу Тиватског залива, а организатор је Једриличарски савез Црне Горе. Сваког 22. јула, огроман број туриста и грађана Боке дође у Пераст да ужива у амбијенту Града Музеја и да остави свој печат у бокељској традицији и једној од ретких процесија на мору - Фашинади. Небојша Мандић