Босански крај Твртко И је 1382. године. основао град на улазу у Бококоторски залив (Црна Гора)– због трговине сољу! Херцег Нови је најмлађи од свих старих обалних градова.Босански крај Твртко И је 1382. године. основао град на улазу у Бококоторски залив (Црна Гора)– због трговине сољу! Херцег Нови је најмлађи од свих старих обалних градова. Град се испрва звао Свети Стефан, потом – Нови, јер је заиста био нов. У 15. веку, херцег Стјепан Вукшиц додаје Новом своју титулу уз име, након чега се, до данас – ово познато летовалиште и културна адреса зове – Херцег Нови. Освајан и рушен од Турака (1482, 1493, 1508), био је и у рукама Шпанаца (1538). Већ 1539. године, адмирал турске ратне флоте, Хајрудин Барбароса, поново га осваја. Од 1687. у власти је Млетачке републике, до њене пропасти, 1797. Потом Херцег Новим владају Аустријанци (1797-1806), Руси (до 1807), Французи (до 1814), у кратком међувремену, од 1813, Влада Боке Которске и Црне Горе, те поново Аустријанци – дуго, до 1918. Током Првог и Другог светског рата, Херцег Нови је под италијанском и њемачком окупацијом.

  Град се вековма опажао у свој својој величини и лепоти – с мора. Поморци су вековма доносили сјемена необичних биљака, егзотичног дрвећа и воћа, по чему је временом Херцег Нови постао права ботаничка башта. Подигнут на каскадном терену, Град зеленила угнијездио се као амфитеатар, с повлашценим погледом на отворено море и на чак два наспрамна полуострва, Луштицу и Превлаку. Измежу тих полуострва, сваког дана има дешавања: једриличари испловљавају да би се такмичили у једрењу, рибари да би следећег јутра понудли улов на пијаци, туристички бродићи хрле ка најпознатијим излетиштима – Жањицама, Мамули, Плавој шпиљи...

Лети је у акваторијуму веома живо. Јахте и велики бродови крузери провлаче пажњу оних који су мир потражили у некој обалној ресторанској башти. Градска лука зове се Шквер, шта значи Бродоградилиште, јер се оно некада ту заиста налазило. Лево и десно, протеже се шеталиште, од Игала до Мељина (5 км). Дуж најдуже обалне променаде ниче највећа изложба егзотичног растиња на отвореном! Биљке ретке, необичне, са свих контината, палме разне, кактуси, банане, магнолије, жбунасти украси, мимозе, дивље поморанџе, камелије, питоспори, олеандери, еукалиптуси...

Град се вековма опажао у свој својој величини и лепоти – с мора. Поморци су вековма доносили сјемена необичних биљака, егзотичног дрвећа и воћа, по чему је временом Херцег Нови постао права ботаничка башта. Подигнут на каскадном терену, Град зеленила угнијездио се као амфитеатар, с повлашценим погледом на отворено море и на чак два наспрамна полуострва, Луштицу и Превлаку. Између тих полуострва, сваког дана има дешавања: једриличари испловљавају да би се такмичили у једрењу, рибари да би следећег јутра понудли улов на пијаци, туристички бродићи хрле ка најпознатијим излетиштима – Жањицама, Мамули, Плавој шпиљи... Лети је у акваторијуму веома живо. Јахте и велики бродови крузери провлаче пажњу оних који су мир потражили у некој обалној ресторанској башти. Градска лука зове се Шквер, шта знаци Бродоградилиште, јер се оно некада ту заиста налазило. Лево и десно, протеже се шеталиште, од Игала до Мељина (5 км). Дуж најдуже обалне променаде ниче највећа изложба егзотицног растиња на отвореном! Биљке ретке, необичне, са свих контината, палме разне, кактуси, банане, магнолије, жбунасти украси, мимозе, дивље поморанџе, камелије, питоспори, олеандери, еукалиптуси...

Куриозитетно, Херцег Нови има два главна трга! Трг Белависта (леп поглед!) налази се у Старом граду, и до њега се долази лако: чим се с главног трга Николе Ðурковица (некада Трга соли) степеницама прође кроз симбол Херцег Новог – кроз Сат кулу. Тргом Белависта доминира православна црква Св. Арханђела Михаила, јединствена по иконостасу од камена. Староградски трг је прави архитектонски медаљон! Све је ту, у малом: црква у византијском стилу с елементима оријента, градски Архив, Библиотека, Радио Херцег Нови, ликовна галерија, апотека, кафетерије, приватне зграде. Степеништем низбрдо стиже се до католичких цркава Св. Јеронима (с богатом ризницом) и Св. Леополда Мандића (пореклом Новљанина). На истој каскадној равни је Музичка школа. И палме, и растиње! У улици-степеништу Марка Цара, писца, налази се својеврсно дрво-диносаурус, Гинко билоба.

Херцег Нови је познат и као Град писаца. У новској идиличној тишини стварали су Алекса Шантиц, Симо Матавуљ, Иво Андрић (Андрићева кућа данас је Клуб књижевника; у њеној непосредној близини налази се Завичајни музеј), Михаило Лалић, Стеван Раицковић, Душан Костић, Зуко Џумхур... Многи савремени писци могу да се сретну у градској Књижари Со, на главном тргу. Од Трга, па све до Игала, води главна, Његошева улица. Ексклузивни бутици, Градска кафана, Градски парк, Главна пошта, туристичке агенције, цркве... – све се налази у Његошевој.

У цркви Св. Вазнесења Христовог, у некадашњем предграђу Топла, некад се писмености учио Петар ИИ Главну улицу пресијецају бројна степеништа. По тим је улицама-степеништима град такође познат. Управо су степенице кумовале имену најпознатијег летњег фестивала. Фестивал Музичке скале (одржава се сваког јула на Канли кули) један је од брендова града Херцег Новог. (За остале бројне свечаности и туристичке манифестације види текст: Херцег Нови – култура и туризам.)Манастир Савину свакако ваља посетити. Не само због богате манастирске ризнице и библиотеке, него и због изузетне лепоте, духовног и културног значаја. Комплекс манастира налази се уоквирен бујним медитеранским растињем, на једном од најлепших видиковаца. Комплекс чине три цркве, Велика (18. век) и Мала (11. век) – посвећене Успењу Богородице, и црква Св. Саве Српског (13. век).

Свакако ваља одшетати до некадашњег Горњег града, до монументалне тврђаве Шпањоле. Импозантних је габарита! Ко воли планинарење, на услузи му стоји Планинарски дом – Субра. Тврђава Форте маре пак, видљива је са свих позиција и као шта јој име казује, уздиже се над самом обалом, окомито изнад Градске плаже и луке (Шквера). У непосредној близини налази се Кустурицин цинеплеx-биоскоп „Аурора“, кућа сликара Воја Станица, базен ватерполо клуба „Јадран“ и добри ресторани, наравно.

Град се испрва звао Свети Стефан, потом – Нови, јер је заиста био нов. У 15. веку, херцег Стјепан Вукшиц додаје Новом своју титулу уз име, након цега се, до данас – ово познато летовалиште и културна адреса зове – Херцег Нови. За крај, ево једног занимљивог поређења. Котор је најпознатији и по многима најлепши град у Боки Которској (Црна Гора). По другима је то – Херцег Нови. Разлика између ова два центра је у томе шта Котором доминирају камене палате (махом из доба барока), а Херцег Новим – виле. Ко воли Херцег Нови, воли га због амбијента баште, изузетне осунцаности током целе године, и по томе шта се са скоро сваке терасе виде два плаветнила: морско и небеско.*(Погледати и остале текстове везане за Херцег Нови: Росе, Луштица, Игало, Мељине, Зеленика, Херцегновско залеђе, Херцег Нови – култура и туризам, Херцег Нови – чудесна флора.)