Познато је да су Херцег-Нови, седамдесетих година прослог века, звали градом сликара и књизевника, а те епитете град оправдава и данас. У њему је од 1948. до 1966. постојала једна од најпознатијих и најуспјеснијих уметницких скола на простору бивсе Југославије. Њен оснивац, Петар Лубарда, је био међународно признат и познат сликар који је дио зивота провео управо у Херцег-Новом. Професори, а касније и ђаци, те уметницке сколе су постали најпознатија и најуспјеснија сликарска и вајарска имена бивсе Југославије и данасње Црне Горе. Стога, није цудно да Херцег Нови, који је био инспирација највецим ствараоцима, има полувјековну традицију одрзавања "Зимског ликовног салона," али и многобројних излозби које су се посебно истакле и које су од посебног знацаја. Излозбе се по традицији одрзавају током зимског периода и дају нову димензију туристицкој понуди града.
"Херцегновска ликовна сцена" од 1996. године представља ауторе који стварају или су сликарским опусом везани за Херцег Нови. Оно сто свакако цини евидентну посебност ове групације, односно "Херцегновске ликовне сцене" , према рецима историцара уметности Богдана В. Мусовица, јесте та прозетост овим поднебљем, са свим својим изобиљем визуелних сензација , боје и облика, где цовјек, уметник има обавезу да сноси и пуну одговорност за његову уметницку трансформацију и висеслојна тумацења.
Како је 1997. "Херцегновска ликовна сцена" окарактерисана као логицна посљедица једног новог ликовног (и не само ликовног) стања, битно измјестеног из уобицајености, мотивске предодређености, нагласене обојености и опсте сликовитости херцегновског поднебља, те стога она и данас опстаје захваљујуци истим принципима. Пођеднако и данас, акцент је на сасвим лицном стваралацком односу уметника који зиве и раде у Херцег Новом. Посебан знацај сцени дају млади уметници, са својим ослобођеним узлетима, са продорима у простор новог ликовног искуства, новог разумјевања, потребе и уметницке поруке, а све то у тјескоби и надмоци неукуса и у времену уметности ненаклоњеном.
Ове године "Херцегновска ликовна сцена" поциње 14. децембра у 19:00х у галерији Јосип - Бепо Бенковиц Ул. Марка Војновица бр.4, Стари Град Херцег-Нови, и на њу се у фебруару надовезује "Херцегновски зимски салон" која као, моземо слободно реци, најстарија и најзнацајнија ликовна манифестација у Црној Гори привлаци велики број посетилаца.
Поцеци култног "Херцегновског зимског салона" везују се за локални културолоски амбијент, али он, оцекивано, прераста херцегновски, па и црногорски контекст и окупља уметнике и селекторе из региона, односно, бивсих југословенских република. Управо цињеница да се трагом полувјековног егзистирања "Херцегновског зимског ликовног салона", у континуитету мозе пратити/ цитати пресјек ликовног зивота овдасњих простора, довољан је разлог за респект и подстицај његовом сназењу и унапређењу, објасњава др Анастазија Мирановиц - историцарка уметности и ликовна критицарка.
"Херцегновски зимски ликовни салон увек су реализовали, подрзавали и отварали најистакнутији уметници, струцњаци, интелектуалци свога времена, овдасњег и бивсег југословенског простора, поцев од првог Салона, давне 1968. године којег је отворио тадасњи пресјединк Удрузења ликовних уметника СР Црне Горе, уметник Александар Ацо Пријиц, кроз плејаду истакнутих који су услиједили - уметници који су излагали на Салону, историцари уметности - селектори/цланови зирија, књизевници (Михаило Лалиц, Блазе Конески, Зуко Дзмухур,...) и друствени радници"...
.jpg&w=2048&q=75)