Латинска пословица Номен ест омен (име је суштина) итекако се односи на Игало: стара реч означава плажу, жало, али не било коју плажу или жало. Игало је плажа с љековитим ствојствима! У књизи „Бока“ из 1913. г, Сава Накићеновића, стоји: „У ово село долазе странци да се лијече јер је благо и здраво поднебље (...). Има 45 домова. Жало није одмах дубоко, већ за дуго иде доста плитко, и пјесковито.“ Да није било једне љубавне приче, Игало би имало мањи значај од оног шта га у историји туризма заузима данас. Прича је пуна историје, и почиње именом једне игаљске породице, фамилије Јанковић: Када се вратио из Трста, оснивач паробродарског друштва „Оцеанија“ (1917), Шпиро Јанковић у Боки Которској (Црна Гора) оснива паробродарско друштво „Бока“, с флотом од 3 брода. По савету виђенијих Новљана, Шпиро је 1928. изградио хотел „Игало“. Показаће се убрзо – симбол Игала. Те је године овде и почео туризам. Хотел је имао тениско игралиште, барке за веслање, ангажовано тамбурашко друштво и нешто у понуди шта ће тек временом постати разумљиво: једнодневне излете по залеђу.

Пре љубавне поенте, вратимо се на часак у г. 1933, у годину када се на власти у Њемачкој устоличио Хитлер. Каплар из Линца износи у Рајхстагу вртоглаве бројке: чак 90 милијарди тадашњих марака дато је на наоружање. Постало је јасно да то не води ничем добром. Тадашња краљевина Југославија, с ослонцем у Лиги народа, у Француској и Енглеској, зближила се, нарочито с Паризом – против Хитлера – тако шта је 1936. г. изградила телеграфску линију Париз-Београд, преко Марсеја, Гибралтара, Алжира, Туниса, Малте до – Игала! Француз Жорж Катено, инжењер, задужен за постављање телеграфа, одсјео је у хотелу „Игало“ и ту – не само да се срео са својом будућом животном сапутницом, девојком Зором Јанковић, Шпировом ћерком – него је с њом разговарао на течном француском. Жорж Катено постао је делом гласовите породице Јанковића, а чије се презиме у Боки везује првипут за годину 1687. Тада је за заслуге исказане у борби против Турака, млетачки провидур Јероним Корнер поклонио заливску земљу Омера Хаџи Артичића и Резул аге Галиотовића, Паштровчанину Франу Јанковићу. Отуд Јанковићи у Боки, до данас.

Игалом данас доминира Медитерански центар „Игало“, и нешто скровитија у растињу – луксузна вила „Галеб“, једна од многих званичних резиденција доживотног предсједника бивше СФР Југославије, Јосипа Броза Тита. Случајно, Тито је био у Игалу 15. ИВ 1979. када је цело Црногорско приморје погодио катастрофални земљотрес. Епитету бањског лијечилишта Игало треба да захвали благој медитеранској клими с преко 200 сунчаних дана годишње и бујној вегетацији, а нарочито минералној води (Игаљанки, Игаљској слатини) и љековитом, радиоактивном блату.

Од давнина се знало за љековита својства игаљског блата. Године 1910, аустријски љекар др Леви поднио је стручни предлог за изградњу лијечилишта. Касније анализе Института у Вишију (Француска), потврђују љековитост овдашњег подводног муља. Утврђено је да на љековитост, поред природне благе радиоактивности, утиче мешање минералних наноса реке Суторине и морске воде, уз садејство са љековитим продуктима распадања морске траве мураве. Рјечју, љековита тајна Игала је у радиоактивном састојку биолитског минералног пелоида. Не звучи разумљиво, али је доказано љековито! Предности Игала данас користе људи са свих меридијана, домаћи пре свих. Традиционални гости-реконвалесценти деценијама већ долазе из Нордијских земаља, посебно из Норвешке.

Ширењем обалног појаса, Игало се временом спојило с Херцег Новим. Дуга Његошева улица, највећа градска, почиње у Игалу и завршава се на главном херцегновском Тргу. Од границе са Хрватском, Игало је удаљено свега 10-ак минута вожње. Игало обилује природним пјесковито-шљунковитим и бетонским плажама. Топлота морске воде увек је за који степен изнад просјечне (у зениту лета изнад 25°Ц), јер се пред Игалом распростире плићак налик лагуни.

За обално би се шеталиште могло да каже да је прави базар: поред националних и рибљих ресторана, модерних кафетерија и клубова за младе, на шеталишту се током сезоне могу да опазе продавци сваког облика удружених угођаја. Обални сликари портрета, продавци сребрнине, шкољки, керамике и уникатних сувенира од морских облутака, траже својих 5 минута на шеталишту дугом 5 милометара. Током лета Игало је најгушћа херцегновска променада. Пуна људи, мириса, боја и укуса. Туристички бродићи одводе госте до свих недалеких излетишта: Жањица, Роса, Мамуле, Плаве шпиље, и до оних у дубини Залива – вештачког острва Госпе од Шкрпјела пред Перастом, у барокни Пераст и Котор... Има Игало своје заљубљенике и ван сезоне. Тада жало запљускују таласи и до 10 м високи. У сивој се даљини види острво Мамула, као и лети – у плавој даљини. Палме пуне кише током зиме, једнако су романтичне као и оне лети. Не само палме! Него и еукалиптуси, медитрански борови, олеандери, а у фебруару и мирисне мимозе. Важно је само сабрати праве разлоге за посету Игалу, и до краја их искористити.