Отприлике – али у микро-плану – као што се Мраморно море налази између Црног и Егејског мора, с којима је повезано мореузима Босфором и Дарданелијем, тако је и дио проширеног бококоторског акваторијума између Рисанско-Которског и Тиватског залива повезано тјеснацима Вериге и Св. Неђеља. На тим заливским поштама два су месташца једна другом окренула своје прозоре: Каменари с једне стране обалне вијугаве линије, и Лепетане с друге.

Каменари су добили име по мајсторима каменарског заната, кад и по бројним мајданима изузетно квалитетног камена. Ипак, Каменари су познатији по томе што одавде, па до сусједних Лепетана, саобраћају трајекти. Они скраћују пут за 50 и више километара. Бокељи и даље трајекте зову цатарама, по аналогији с оним већ заборављеним дрвеним бродовима с почетка минулог века, који су спајали најближе две обале, а били су спојени дрвеном платформом за смештај путника и терета.

У зависности од вјетрова и морских струја, модерни трајекти раздаљину између Каменара и Лепетана данас преваљују за 5 до 10 минута. Најбржи и највећи трајект је „Игало“. Постоје још три: „Каменари“, „Лепетане“ и „Пераст“. Ремонт ових пловила обавља се редовно у оближњем бродоградилишту, тако да је, премда кратко, путовање увек сигурно. Неписана традиција поштује се и данас: људи с једног трајекта машу људима с другог! Трајекти сваког дана у години саобраћају до поноћних часова редовно, а до зоре, на сваких сат. Лети је ипак боље, ако се путник нађе у непрегледној колони аутомобила, да не чека на превоз трајектом ат алл, него да вози око Залива: уштеђеће и време и имаће што да види на путу за Котор, те даље – дуж јединог фјорда на Медитерану (Бока Которска, Црна Гора).

У Каменарима, транзитном месту, сем у прастарој гостионици Катурића (синце 1901), немогуће је осјетити чари туризма, нити се игде може да купи аутохтон сувенир. Ако би ко и хтио, за то напросто не би имао времена: овде стално влада саобраћајни пресинг, у сезони нарочито. Ипак, најоригиналнији сувенир – јесте и биће ђелић изузетно квалитетног камена из засеока Ђурићи!, који километар узбрдо, према недалеком селу Крушевицама. Ту се родио први словенски папа, папа Сиxто В, Перетти – што значи крушка! У засеоку Ђурићи, Бог или Природа, посадили су управо најквалитетнији камен Боке Которске и Црне Горе. Каменáри га ваде вјековима, ископавају га у облику квалитетних плоча, потом обрађују, продају, извозе, и уграђују у многе обалне цркве и палате. Не само у овдашње! Од камена из Каменара изграђено је постоље за чувени споменик пред Палатом Уједињених нација у Њујорку, УСА. Уграђен је и у неке палате у Венецији...

Камен из Каменара говори све језике. Ко има времена, беплатно може сам да покупи сувенир током годишњег одмора. Тоне првокласних, со цаллед отпадака до сада никога нису понукале да их у прикладној амбалажи понуди туристима. У суштини то је становита предност Каменара кад и официјелног црногорског слогана Wилд Беаутy, јер доказује како се још увек истински сувенир може да „убере“, не и да се за њега плати! Каменари су место које се у саобраћајној историји Боке Которске и Црне Горе уписало по још једној специфичности. Овде је никао први Бокељски омнибус. Пре више од 110 година место је било познато и по друмском, а не само по морском саобраћају. Бокељски омнибус било је прво акционарско друштво које је након добијених концесија од тадашњих аустријских власти успоставило редован саобраћај на линији Каменари – Херцег Нови. Омнибус је (коњска кочија) могао да прими 25 путника. Сличан је омнибус радио у Дубровнику, од исте 1899. године.

Каменарским трајектима годишње се превезе неколико стотина хиљада возила. Годинама уназад, интензивно се говори о потреби изградње моста „Вериге“. Иако се у плановима мост назива Вериге, он би заправо требало да премости рт Св. Неђеља и рт Опатово. У Каменарима се налази галерија Мата Ђурановића, сликара с дипломом америчке школе. И галерија поморског капетана и заливског масона, Тома Катурића, уједно и најнаграђиванијег црногорског филателисте. Православна црква Св. Неђеље доминира над ртом Св. Неђеље. Једва је од најсликовитијих, јер је тик над морем, у шуми ловора. Помиње се у катастру од 1704. г. За време Млетачке републике у цркви се налазио и римокатолички олтар.

У Каменарима се налазе, квалитетним каменом једнако подигнуте: црква Св. Николе из 18. века, Госпа од Розарија из 19. века и црква Св. Ане. По условима и љепоти најиздашније је купалиште на рту Св. Неђеља. Пешчана плажа додатно је украшена једним од најтипичнијих украса Медитерана – свјетиоником. За разлику од сучелишног свјетионика који на рту Опатово бљеска плавом бојом, каменарски свјетионик ноћу бљеска црвеном. Деценијама је та плажа повлашћена пошта заљубљених. Чар обнаженог ноћног купања знају да из барке поремете ловци на сипе. Њихови плински ферали освјетљавају и снимају баш свако дешавање! Оно обално, кад и свако дешавање под морем. Моје је љубав. И за љубав.