Стари град опасан је величанственим бедемима, који настављају да опасују брдо Свети Иван (Сан Ђовани) у укупној дужини од 4,5 километара, шта је куриозитет светских размјера. Дебљина зидина је негде и до 15 метара, а висина местимично и 20 м. Поглед на Котор опасан фортификацијама је један од повлашћенијих у животу.

Без обзира на то да ли се Котору (црна Гора) у походе долази копном или морем, утисак је увек исти. Градова попут Котора – једноставно нема на свету. Бити у Котору напросто значи осјетити дух јединог фјорда на Медитерану, дух једног од званично најлепших залива на планети Земљи – дух Боке Которске (Црна Гора).

Научници спекулишу како мора да се на овом месту налазио изгубљени антички град Ацрувиум. Легенда каже да је вила Алкима (грчки: Снажна), саветовала цара Стефана Душана да град не гради у брду »где нема броду пристаништа, ни коњу поигришта«, него уз обалу. По митолошкој причи, Котор су основали Колхиђани, припадници феничанског племена, нашавши се за крмом Аргонаутима, Јасону, Херкулу, Тезеју, Полуксу, Кастору и Орфеју – у потјери за симболом свега поморског богатства, Златном руну.

Хоће се рећи да је Котор (баш као и Будва), основан у предхомеровско доба (10-12. в. пр. н. е), док су Феничани, учитељи Грка, господарили Средоземљем. Котор је стар колико и поморска трговина на Јадрану. Он је управо – древан.

Првобитно се зове Катарео, место врела, па Декатера, Декадерон, Катарум... Грци су овде током 7-4. в. пр. н. е. Долазе Илири. Потом Римљани, који владају око 650 година. У 5. веку Град руше Готи. Пропашћу Западног Римског царства (476. г), Бока са Котором потпада под власт Византије (400 година). У 7. в. Котор постаје главни град Боке Которске, шта остаје до данас: под најездом Словена, Романи из Рисна, тадашње заливске престонице, прелазе у Котор.

Следи период дукљанско-зетских владара (10-11. в), када почиње да доминира словенско становништво. Највећи економски и културни процват Котор је доживио у доба Немањића; у саставу српске државе (1185-1371) има најширу аутономију, те управљање по властитом Статуту. Стефан Немања подигао је у Котору двор. После распада српске државе, услед турске најезде, Котор повремено признаје угарског краља, Млетачку републику, босанског краља Твртка И (1371-1379) за своје владаре. Град је и самостална република (1391-1420) са кнезом на челу.

Услед опасности од Турака, Котор се пределио да му заштитник буде Млетачка република (1420-1797), која га и спасава од разарања, и омогућује привредни и културни развој. Од 1979. до 1814. смењују се власти: аустроугарска (1797), руска (1806), француска (1808-1813). Под владом црногорског митрополита Петра И Петровића, проглашава се уједињење Боке са Црном Гором, 1813. Од наредне, па још 100 година заредом, Котором влада Аустрија. Године 1918. Котор и Бока (Црна Гора) улазе у састав Краљевине Срба Хрвата и Словенаца, односно Краљевине Југославије.

У Стари се град улази кроз троја врата, од којих су Западна илити Врата од мора из 1555. – Главна. Уклијештен у дну планинског Ловћенског масива, омеђен са севера кратком реком Шкурдом, и са југа – подводним извориштем Гурдић, Котор је по свему (иза катастрофалног земљотреса из 1667) барокни град. Све палате, њих на стотине, обновљене су у барокном стилу. По свему је очито да је овде, сем градитељства, цветало поморство и бродоградња, трговина, сликарство, занатство. Чувени су которски средњовековни оружари и златари. Кад каже у Горском вијенцу да је »на мору свашта мајсторах«, тада Његош, највећи међу пјесницима, мисли с разлогом управо на Котор.

Град који је данас по свему културном наслеђу с разлогом на УНЕСЦО-вој листи светске и културне баштине, дичи се фра Витом, неимаром манастира Дечани, иконописцем Ловром Мариновим Добрићевићем, те листом знаменитих Которана, поморских капетана, дипломата, штампара, песника..., листом која је непрегледна. Традицију поморства, јединствену у свету, баштини већ 12. векова (!) чувена Бокељска морнарица, оригинална братовштина са својим посебним адмиралитетом, ношњом, традиционалним колом, и не само фолклорним значајем.

Котор је једини град на источним обалама Јадрана који се увек именом налази на свим историјским картама. Једини је медитерански град-лавиринт, шта му даје током туристичке сезоне посебну чар: »Где се налази ова или она знаменитост?« Па, иако су свим гостима доступне мапе, опет се и опет! лако може изгубити у сплету алогично укрштених и међусобно посложених улица! Стога опрез!

Доминантну катедралу Св. Трупуна из 12. в. лако је наћи, ако се са улазног и највећег, Трга од оружја скрене удесно, поред барокних палата Бизанти и Бескућа, па поред палате Пима – али како наћи палату Гргурина (Поморски музеј), или како наћи тргове необичних имена: Трг од Салате, Трг од млека, Трг од дрва, Трг од кина (биоскопа)..., у которском урбаном барокном лавиринту? Како наћи Излаз из Старог града?

Не ваља се Котору доћи у походе на један дан. А ако му се, по несрећи, и долази на дан, тада је рута ова: Тргом од оружја десно, до Трг од брашна, па надаље до Катедрале, онда лево, кроз море људи, до Поморског музеја, и даље, истом улицом до православних цркава Св. Луке и Николе, па улево, улицом Исток-Запад, опет до главног градског Трга од оружја. У бојама плавог, ту се налазе Врата од мора – излаз.

Унутар Котора небројено је о Котору остало описаног блага.