Кумбор је обално месташце на Херцегновској ривијери, удаљено од града свега 6 км, или мање од 10 минута вожње колима. Име Кумбор потекло је од италијанске ријечи цонборго, у значењу – предграђе. Иако се за поменутих 10-ак минута вожње од Кумбора до Херцег Новог пролази и кроз Зеленику и Мељине, сва су та места до те мјере архитектонски временом срасла с гравитирајућим Херцег Новим – да се јасне границе између насеља више не могу да опазе. У млетачким документима из 1758. Кумбор се помиње под именом Цомбур. У деценијама за нама, Кумбор је бивао препознат по војном комплексу ЈРМ (Југословенске ратне морнарице, у склопу ЈНА, Југословенске народне армије), и по томе што је управо тај војни комплекс физички подијелио место на два дела, запосјевши централни и најљепши обални дио, те парк пун медитеранског растиња, ријетког еукалиптуса, обалних четинара и палми.

Оградом изолован, и чуван стражарима, централни дио Кумбора, још из доба аутроугарске владавине, све до скора је био један од ријетких обалних позиција на којима се нису купали туристи, сем ако они не би били континентални војници, прекомандовани у војну пошту – Кумбор. Локални рибари, болећиви на традиционалне плаво-беле пруге на мајицама морнара, увек су им некако додавали из барке ситнице, цигарете, жилете, сапуне...

У Војном комплексу и данас се налази католичка црква чију је унутрашњост иконописао најталентованији сликар из доба заливског барока, Пераштанин Трипо Кокоља. О овом се податку мало зна. Фреске су у веома лошем стању. У Кумбору се налазе ове богомоље: Црква покрова Св. Богородице, коју је у 18. в. саградио Марко Милиновић; иконостас је рад зографа Николе Аспиотија. Црква Св. Недеље, некад православна, коју су Млечани у 18. в. додијелили римокатолицима. Црква Св. Николе, саграђена 1862. г. Црква Св. Василија Острошког, освештана 1919, тешко страдала у земљотресу од 15. априла 1979, данас обновљена.

Минулих година, Кумбор је постао велико градилиште. На простору који гравитира једнима од најљепших заливских пешчаних плажа, предузетни бизнисмени изградили су, или граде, комплексе стамбених зграда. Свака од њих има управо поглед на онај дио залива Боке Которске (Црна Гора), заправо на Кумборски тјеснац, кроз који је, геолози тврде, некада прошла глечерска река с Которских и Рисанских страна, те тако направила пробој кроз данашњи најужи заливски мореуз, Кумборски тјеснац. Било је то пре 10 000 година, у млађем неолиту, када је укупна повшина свјетских мора, усљед посљедњег Леденог доба, била нижа за око 100 метара. И када је цела Бока Которска заправо била копно! Кумбор је данас једно од оних месташаца дуж Херцегновске ривијере одакле се до свих популарних излетишта (Росе, Жањице, Миришта, Плаве шпиље, Госпе од Шкрпјела, Котора...) стиже брзо – туристичким бродићима.

У Кумбору постоји мајушна марина, до те мјере мала да није за јахте, него је само за старе рибарске барке скромних димензија. Око те марине увек има рибара, и има рибарских прича. Свака од могућих може бити започета питалицом: „Има ли рибе? И које? Какве мамце користите? Како се зову различите врсте мрежа? Постоји ли и сада обичај по коме су рибари увек мањим комадима рибе хранили галебове?..“

Са сваке обалне позиције, прекопута уског Кумборског мореуза, могу да се опазе велики полукружни отвори у брду (Луштица, Црна Гора), у нивоу мора. У доба СФРЈ служили су скривању војних бродова и подморница Југословенске ратне морарице. Истини за вољу, чак ни данас нема много људи који би могли да кажу шта се тачно налази у тим дубоким прокопима.