Лепетане, Црна Гора Лепетане су мало место на обали полуострва Врмац, између Котора (в. то, Црна Гора) и Тивта (в. то), смештене у мореузу Вериге – најужем делу залива Боке Которске. На координатама 42° 27' 55" Н, 18° 41' 9" Е, налазе се прекопута Каменара (в. то), с којим су пак спојене више од једног века редовном трајектном линијом. Тјеснац Вериге дуг је 2,4 км и широк око 350 м. Ту раздаљину модерни трајекти данас преваљују за 10-ак минута. По једној, условно речено романтичној теорији, Лепетане су име добиле по ле путанама илити лаким женама, којима су которски, добротски и прчањански капетани овде градили куће, а како би их могли посјећивати под условима да за то не знању љубоморне им жене-капетанице! По другој верзији, Лепетане име дугују перашкој породици Лепетани (или Лепетанус), чији су посјед некад биле. Место се дакле не зове Лепетани, него Лепетане. Како код, помињу се у 15. веку, премда је овде насеље и пре постојало, али под именом Свети Ловријенац, по некадашњој цркви...

Центар Лепетана је управо на платоу пред којим сваких неколико минута лети пристају цатаре, како Бокељи називају трајекте. Лијево и десно од платоа протеже се насеље, до дубоко у брдо пуно некадашњих обрадивих каскада, с бројним коренима маслина. Такође, и ситне се пјесковите плаже ређају лијево и десно. Према Тивту, насликовитија је плажица на рту Опатово. Овај се рт налази тачно прекопута тјеснаца и рта Св. Неђеља – са херцегновске стране. На оба рта налазе се свјетионици. Онај са Св. Неђеље бљеска црвено, а онај с Опатова бљеска зелено. Те су ознаке веома важне, јер овуда током сезоне дневно прође много пловила, од којих су свакако најљепши туристички крузери, доминантне пловеће планине, путнички бродови на чак 13 палуба! Купачу се чини да их готово може дотаћи руком, колико само пролазе близу обале!

Гледано из Лепетана десно, налазе се популарна, нешто изолованија купалишта. Те су пешчане плажице ситни пречисти медаљони! Купалишна круна (по свим параметрима дивља, али баш зато привлачна) налази се на најужем делу тјеснаца, на рту Госпе од Анђела, с повлашћеним погледом на древни Пераст! Тамошња црквица помиње се 1526, иако је тек 1585. око ње подигнут одбрамбени зид, са пушкарницама – за одбрану од гусара и Турака. Наиме, откако су 1482. Турци заузели Херцег Нови, непрестано нападају и узнемиравају унутрашњу (Млетачку од 1420) територију Которског залива. Зато се на Госпи од Анђела даноноћно стражари. Од 1585. већ се овде ради о некој врсти тврђаве, с цистернама за воду. Црквица је данас нажалост у рушевном стању, али и таква каква је, напросто је фасцинантна. Стална је мета фотообјектива с крузера, или са сучелишног платоа Турског рта (330 м удаљеног, рекло би се – на рукохват).

У тјеснацу је до 1654. постојала црква Госпе од Снега, али је 15. јула те године страдала током турске опсаде Пераста. На који метар од обале и данас постоје видни остаци црквице Госпе од Ориза, подигнуте по предању када се на баш том месту, на коју стотину метара од центра Лепетана, у прошлости насукао брод пун пиринча (ориза). Осим Млечана, у Веригама су разна утврђења зидали и Аустријанци, као нпр. велику барутану. Њене ће остатке партизани дићи у зрак 1942.

Године 1379, 40-ак година пре доласка Млечана (на изричит позив тада самосталног Котора), помиње се у Лепетанама Бартоломео Парута, који је притекао у помоћ Млечанима у поморској бици против Ђеновљана. Тада је Парута о свом трошку наоружао две галије са по 240 веслача. Млетачка га је република за овај подвиг прогласила племићем и чланом млетачког Великог вијећа, по чему је овај Лепетанац био први Бокељ кога су Млечани уврстили у чланство Великог вијећа!

У мјесној цркви Св. Антона Падованског саграђеној 1760. налази се олтарска слика Госпе од Розарија са св. Антуном и св. Домеником. Дело припада Тиеполовој школи 18. в. Слику је поклонио патрун Антон Дамјановић, бродовласник из Лепетана. У цркви се налази и једна врло интересантна слика Св. Богородице, рад непознатог фрањевца из 1869. Становници Лепетана, сем тога што до данас слове за добре рибаре, а они с виших каскадних позиција и за добре маслинаре, одвајкада су били упућени на поморство. Почетком 17. в. помињу се као морнари на перашким бродовима и као радници у тамошњем бродоградилишту. Као бродовласници и капетани јављају се углавном послије пада Млетачке републике, најприје у попису бокељских бродова и капетана из 1807. (године француске окупације).

Тада Лепетане имају око 400 становника. Према једном извјештају из 1729, Лепетане имају 7 једрењака, 45 морнара, а век касније – 27 бродова дуге и обалне пловидбе. Поморци Лепетана истакли су се у руској и аргентинској трговачкој морнарици, као и на паробродима аустријског Ллоyда. Уз кућу Ивовића сачуван је ренесансни парк. У засеоку Веће брдо, на око 45 минута хода, сачувала се средњовјековна црквица Св. Илије.