На скретању удесно (с правца Даниловград – Никшић) код места Богетићи, након 8 км кривудавог пута – налази се најпознатији манастир у целом православном окружењу: Манастир Острог. Саграђен је 1665, с пећинским црквама Ваведења Пресвете Богородице и Часног Крста. Манастир је подигао митрополит захумски и херцеговачки, Св. Василије Острошки.

Сам положај овог архитектонског чуда захтијевао је изузетну вештину мајстора. Манастир Острог подигнут је у брду, у стрмим острошким планинским гредама, на надморској висини од 900 м. Бели је манастир дословце узидан у стени и њоме је заклоњен са сваке стране. Сваке године, сваког дана, овде ходочасте бројни вјерници православци, Срби, Црногорци, Руси, Грци..., а неријетко и припадници других религиозних конфесија. Посебност овог ходочасничког епицентра је у томе што се у пећинској келији налази несатруљело миомирисно тијело Св. Василија Острошког, а поред чијег кивота увек стоји монах, посвећен непрекидној молитви. Само једног дана у години, на Васиљевдан, свечево тијело је сасвим откривено и може се виђети. Тога дана манастиру се прилази сатима...

Дуга историја манастира Острог пуна је посведочених прича о чудесним исцјељењима. И данас поклоници долазе да ноћ пробораве у конацима, и да у тишини, кроз молитву, од Св. Василија затраже помоћ. Написане су књиге о томе како су слијепи овде прогледали, глуви почели да чују, нијеми проговорили, непокретни проходали, парови без деце добили потомство... Ваља двапут казати како су о свему овоме написане књиге пуне истинитих сведочења, и те се књиге налазе у јавној продаји. Св. Василије Чудотворац, друго је име за истог свеца, за истог оног монаха Стојана Јовановића који се овде упокојио 1671, и чије су тијело доцнији монаси пронашли сасвим очуваним. Да је све тако, заиста може и да се види. Не увек, не без извијесних предуслова, важно је нагласити, не без поста, ако неко манастиру Острог долази у походе на начин на који би и другој каквој туристичкој атракцији.

Пећинске цкрве осликане су фрескама. Овде су се до краја Другог свјетског рата чувале три највеће светиње хришћанства: Чудотворна икона Богородице Филермске (в. Цетиње), некадашње заштитница Реда Малтешких витезова, рука Св. Јована Крститеља (в. Цетиње) и честица Часног крста (в. Цетиње), ђелић крста на коме је разапет био Исус Христос. Црква Св. Тројице, познатија као Доњи манастир, саграђена је под Острогом 1824. Па, иако се од ње до Горњег манастира данас стиже лако, асфалтираним премда изузетно вијугавим путем, многи из поштовања паркирају кола ту, и пешице ходочасте (20-ак минута) узбрдо до манастирске Светиње. Током тог кратког пешачења ходочасник и турист упозна многе људе, поприча с њима, чује невероватне људске сторије. До манастира Острог, оног Горњег, који се усијечен у планини као чудо види издалека, ваља пешке. Увек се исплати.