И сама помисао да ми приморци кренемо ка северу по децембарском леду и снегу, није нам звучало нимало привлачно. Међутим, обећање дато веома драгом пријатељу се није могло прекшити, а и крајње је време било да вам представимо наш највећи град на северу Црне Горе, Бијело Поље. И тако по злом времену у Боки, која бијаше скоро утонула у кишу, кренусмо! На наше велико изненађење, од тренутка када смо напустили Биоче и закорачили ка северу, киша је престала и готово иза сваке наредне кривине смо били запљуснути Толкиновским призорима. Успут смо стајали да посматрамо пређеле који без имало претјеривања изгледају као из „Господара Прстенова“. Вођени кланцима и кањонима стигосмо у Бијело Поље. Топлота сусрета са пријатељима, и лепоте краја, су учиниле да се одмах осјетимо као код куће. У друштву нашег домаћина Иза Гушмировића и његове фамилије започесмо шетњу по Бијелом Пољу.

Прво пођосмо у обилазак Цркве Светог Петра која нас је заиста изненадила својом архитектуром, потпуно неочекиваном за овај део Европе.

Онда пођосмо до познате Гушмирске Џамије „ ова Џамија је пренешена с Јабучине 1741 године све с руке на руку за дан и ноћ од стране џематлија Бијелог Поља“ пише на плочи која се налази на улазу. Онда посетисмо једну од ретко сачуваних кућа из 18 века, типичне изградње за Бијело Поље. Иначе веома интересантна прича је везана за ту стару кућу. У њој су Бјелопољци сакрили Хаџи Лоја, великог јунака и вођу устанка против турске власти у Босни. Тамо виђосмо познате долапе са хамианима (купатила), који данас представљају веома драгоцјено уметничко благо од нацоналног значаја. Након тога кренусмо у шетњу центром града. Прво посетисмо хотел Бијела Рада који наш домаћин, као вредни предузетник и човек школован на западу, покушава трансформисати у модеран хотел. Прошетасмо тргом све до моста на Лиму, а онда посетисмо и споменике тројици познатих бјелопољских књижевника на видиковцу изнад моста. Тамо вечно свој град гледају Ћамил Сијарић, Ристо Ратковић и Миодраг Булатовић. Поздрависмо се са свима и кренусмо назад кроз природу „отету“ из Толкинових дела. Посебно се захваљујемо нашем драгом другу Изу, дугогодишњем пријатељу нашег сајта. Често се север Црне Горе, или традиционално Брда, не покривају на сајтовима у истој мери као јужна Црна Гора. Уз помоћ наших пријатеља и сарадника Монтенегро.цом се нада да ће ова пракса постати прошлост. Уколико имате жеље помоћи ову нашу секцију или већ посједујете слике и текстове о Брдима Црне Горе молимо вас да их поделите са нама, а самим тим и са свијетом. За наше посетиоце велики поздрав из Бијелог Поља. Хвала, Монтенегро.цом