Унутрашњи (Которско-рисански) део залива Боке Которске (Црна Гора), до те је мере због вијугавих обалних линија непредвидив – да магистрални пут на неким местима заокреће за готово 90 степени. Такав је случај у Котору, Љутој, условно у Рисну, а посебно у Морињу. Морињ се налази на 30. километру од Котора према Херцег Новом, дубоку у фјорду, у подножју високих Рисанских страна, окомитог планинског вијенца, једнако као и у дну доминантне планине Снијежнице и Јеремијиног брда. За разлику од лета, када је Морињ сав окупан сунцем, зими буде дана када овде сунца нема ат алл, или га буде сасвим мало.

Ипак, Морињ је највеће насеље на западној обали Которско-рисанског залива, и познато туристичко место. Много поморци и поморски капетани потичу одавде. Да уједно нису били и ратници (у прошлости заиста) и мецене, не би ни могли да о свом трошку управо у Морињу оснују прву школу на народном српском језику (1803). Народна библиотека основана је овде 1843. Зграда Школе постоји и данас.

Заправо, не постоји само један Морињ. Него постоје Горњи и Доњи, при чему се путницима увек учини да све шта могу да виде од Мориња, опазе за тих неколико минута колико је довољно да колима прођу магистралом. Морињани негодују. С правом!

Јер овде ваља застати. Направити паузу. Из најмање неколико разлога... Морињ се разликује од обалних мјесташаца по томе шта је сав на води. Именом као да је састављен од слане морске и копнене слатке воде. До те је мере прожето водом ово место! Уколико се само мало зађе с Јадранске магистрале, прво колима па потом пешке, Морињ открива своје неприкосновене чари. Око породичног ресторана фамилије Ћатовић, једног од ретких с харизмом аутохтоног амбијента – заправо комплекса старог млина претвореног у угоститељску атракцију, очитује се притајена лепота целог Мориња.

Док пијемо беванду, око нас тече вода, и то на свега неколико десетина метара од морског ушћа. Лети-зими! Опажамо птице и морске рибе од врсте које могу да живе у бочатој води, полуслаткој-полусланој. Дрвени и камени мостићи надносе се над каналима и притокама слатководног слива, потеклог из подножја планине Снијежнице. Нису Ћатовића млини били једини Морињски млинови. Има и других, али нису очувани. Један је на самој обали, на пар метара од магистрале и у рушевном је стању. Поред обале су и неке од најомиљенијих камперских локација на целом Приморју.

Бочата морска вода пред Морињом погодује расту многих шкољки. У непосредном сусједству постоји велико узгајалиште укусних мушаља, па је и цена порције у ресторанима нижа. Дотицање питке воде с планине зна да снизи температуру мора дуж бројних локалних пјесковитих плажа. С обзиром на све топлија лета, температура мора у Морињу је за свега неколико степени нижа у односу на плаже у сусједном Рисну. Кад је у Рисну температура морске воде 26°Ц, у Морињу је више него угодних 24°Ц.

Горњи Морињ, на свега неколико десетина минута хода, прича је за себе. Без интензивних изворишта, но с бољим погледом на Пераст и тамошња острва, Горњи је Морињ ближи важном ходочасничком путу. Сваког 8. августа, на дан Св. Петке, овуда се – уназад коју годину искључиво пешке – ходочастило до цркве Св. Петке на Буновићима. Село је, током зиме пусто, удаљено пар сати хода од Мориња, с извором питке воде, а однедавно и са женским манастиром. {гооглемап}