У цик бокешке зоре, док су чак и вриједени галебови још увјиек мирно спавали, ваши неуморни репортери су кренули у нове радне подвиге! Данашњи циљ нам је била легендарна Луштица, славно полуострво преко пута Херцег Новог познато по многим гусарским, поморским, рибарским, а богами и динамитаским легендама. Лустица је позната по својим непрегледним и једниственим маслињацима, цувеном сиру из уља, сусеној риби, прсуту, цагљима (степским сакалима), мунгосима, нејвецем броју цркава са два олтара на свету, и ко зна по цему све јос...

Крашици су прво и највеце насеље на полуострву, са десетинама малих и мирних увала, мула и на залост стотине неприлагођених викенд куцица, али са невероватно оцуваном пра атмосфером малог рибарског насеља на обали мора.Забрђе је на највисој тацки полуострва, тамо одакле поглед баца право на Херцег Нови, и одакле цели залив добија неку сасвим нову димензију кроз преплитање стотина нијанси предивних природних боја и одсјаја ...Росе су једна од најстаријих насеобина у Боки и околним крајевима, место које васи репортери посебно воле, које су волели и многи пре, а које це вољети сигурно и многи после нас. Апсолутну тисину, мирно крпљење рибарских мреза и скоро нецујне јутарње цакуле ретких становника овог древног насеља на кратко је прекинуо само нас пролазак пропрацен радозналим погледима насмијаних мјестана и вероватно загонетком дана "Окле са‘ фурести у ова доба?".

Напустисмо Росе са неким цудним осјецајем као да смо несто врло вазно и деликатно на тренутак прекинули. Зањице су биле насе следеце одредисте, о њима се тек има сто исприцат! Деценијама су Зањице највазније новљанско излетисте са својом цувеном плазом Мириста

па онда Мала Госпа,

па плазе око Арзе...Зањице су место ђе лети мозес свакога на овом свету срести. Ух, када се само сетимо прица, дозивљаја, успомена...стезе нам се дуса по мало.... Данас, овог предивног и сунцаног 24. октобра, када су Зањице скоро потпуно празне, пред оцима васих репортера смењивала су се сјецања летњих гузви са баркама које непрестално долазе и одлазе, и са стотинама фаца које зуре према овом, свима омиљеном кутку...

Е бозе кад би време могло стат или се барем могло мало вратит ...Васи репортери ГА