Његуши, По други пут

Са првим кокотима у рану зору васи репортери запутили су се ка својој омиљеној мети - Његуси по други пут! После уобицајног и досадног цекања на цатари напокон ступисмо на тло лепетанско. {мосим

Прописно везани пазљиво сљедеци упутства о брзини кретања настависмо пут. А успут сто да ви рецем,свега и свацега! Прво бијасе Тиват у свом свом блиставом сјају

(ни они који га дуго нису видели сигурно не би имали проблема са препознавањем) ђе се апсолутно ниста променило није (макар од кад васи репортери памте). Онда Аеродром,

Тунел, Грбаљ и напокон понос насе обале јос увек оцувани прељепи ЈАЗ.

Стали смо пре врха на саму кривину и дивили се овој прељепој плази на којој и поред поодмаклог датума бијасе јос доста купаца. Сљедеца је била Будва

са свим својима лепотама, посебностима

и сигурно од недавно најуврнутијим саобрацајем на свету. И тако слика за сликом, лепота за лепотом,

призор за призором "поглед пуца на све стране" како би реко један од васих репортера.

Поцесмо пењање ка престоници, али мало по мало стајасмо да се макар јос који пут надивимо лепотама насе јединствене домовине.

Кад у једном трену сувозаци повикасе коци! Некако на сто јада успех да изврсим тај компликовани маневар кад сто: Говејда блокада пута!

На сву срецу, захваљујуци задивљујуцој утренираности једне бабе блокада је убрзо уклоњена и прођосмо даље. Стадосмо јос који минут на Браице бацисмо јос који поглед ка обали и старој тврђави,

а онда настависмо пут. Напокон стигосмо на Цетње, као и увек одмах нас запљусну свјези ваздух и нека неописива мирноца и успореност која се осјеца у овом граду.

Уватисмо добар ђир бијасмо до биљарде, музеја, манастира и на крају свратисмо до Владике! Иако ненајављени одлуцисмо се да га посетимо и имасмо среце, сретосмо га одмах на улазу у дом.

Посједасмо и лепо се исприцасмо са Владиком који је специјално за montenegro.com поруцио свим Црногорцима ђе год да зиве и колико год далеко од своје земље били да воле своју домовину и да никад не забореве ко су и окле су! На крају опростисмо се срдацно поздрависмо и настависмо свој пут! Цетиње остаде за нама полако смо се поцели пењати а пред нама се све висе отварао поглед на бескрајно камено море катунске нахије.