Пераст, Црна Гора Пераст је чудесни мали заливски град с богатом поморском прошлошћу, низовима барокних палата, и са чак два острва испред – од којих је свако прича за себе. Кадрови или фотографије из Пераста налазе се на сваком промотивном филму или проспекту Црногорског приморја. Не без разлога...

Пераст је различит од свега што туристичко око може да види (и усними!) дуж Црногорског приморја. То је барокни град-музеј. Смештен је у подножју Касона (873 м), једне од бројних високих планина унутар фјорда Бока Которска. Град подсјећа на мозаик, састављен од десетина складно уклопљених барокних палата изузетне љепоте, цркава и камених кућа, с тврђавом у залеђу, и са два оближња острва. И данас постоји обичај да жене из Пераста пегланим белим чаршавима поздрављају с прозора својих палата сваки брод који упловљава у Залив. Када се на тим бродовима нађе неки Приморац, обично заплаче – јер се сјети стихова старе пјесме: „Опет је преда мном Бока / под сунцем августа сја / и у њој као два ока / перашка отока два!“ С каменом свуда иза својих леђа, Пераст је све своје синове рано упутио на море, да буду морнари, официри и капетани, бродовласници, потом и мецене, али и ратници током историје. Шетајући ривом, и док обилазимо палате и музеје, ми смо свјесни поморског презимена града Пераста. Шкољке пронађене у оближњој пећини Спила, сведоче да је овде човјек живио од памтивијека. Име потиче од Пируста, припадника илирског племена. Пераст је дуго био у сјени сусједног Котора, све до 1580, када због својих трговачких и ратних заслуга Млетачкој републици стиче самостални статус. Наутички педагог Марко Мартиновић, у својој Поморској школи обучавао је 1698. г. 17 питомаца руског цара Петра Великог. У скоро исто време живе Матија Змајевић (адмирал руске флоте, под чијим је заповједништвом извојевана побједа над Швеђанима, 1721), бискуп Андрија Змајевић и најчувенији барокни сликар с ових простора – Трипо Кокоља.

Град је имао властито бродоградилиште већ 1336. Пред крај 18. в, златног века заливског поморства, имао је чак 80-ак бродова. Током све историје, више од 100 бродова (!) носило је име Госпа од Шкрпјела, у част заштитнице овдашњих помораца. Острво Госпа од Шкрпјела налази се недалеко од Пераста и познато је католично светилиште. Подигнуто је на невеликој хриди до које је, по предању, 22. јула 1452. г. чудом допловила икона Богородице са Христом. Од тог дана, све до данас, траје чувена перашка „фашинада“, тј. обичај да се из барки напуњених камењем, око некадашње малене хридине а данас већ острва (преко 3.000 м2) насипа и даље камен, те да се острво и даље шири (в. Госпа од Шкрпјела, Пераст, Црна Гора). Ријеч је о јединственом примјеру у свету! И о јединственом Поморском музеју у свету! Зидови цркве украшени су с 2.500 сребрних завјетних плочица. Друго острво, оно украшено чемпресима, оток Св. Ђорђа, вјековима је било сједиште которске бискупије. Одавно већ, на њему је црква и гробље старих перашких породица. Уједно, то је место на коме се окончава заиста невероватна љубавна прича. Током француске окупације града (1813) један официр отворио је топовску ватру с острва, и умјесто да погоди перашку трвђаву Св. Крста или Крижа, погодио је кућу своје вољене. По њеној смрти властити је живот завјештао Богу. Покопан је на „острву мртвих“.

Перашке су улице паралелне с линијом обале, и до горњих етажа воде уска прастара степеништа. Обалним главним тргом доминира црква Св. Николе (17. в) са звоником високим 55 метара (изградња коштала 50.000 дуката). Унаоколо су палате и многе цркве. У палати Бујовић (1694) данас је градски Музеј с богатом поставком која сведочи о сјају барока и величини поморских подвига. Палата Змајевић, на самој обали, једна је од највећих и најљепших. Ређају се палате: Висковић, Смекиа (с породичном црквом Св. Марка) из 16. в, потом, Мазаровић, Баловић, Бронза... Између палата, налазе се цркве. Градом доминира тзв. бискупија коју је А. Змајевић подигао 1678. Поред ње је капела Госпа од Розарија (маузолеј бискупа Змајевића), и осмоугаони звоник – један од најљепших на јадранској обали. Црква Св. Ане налази се изнад града. Поред католичке цркве Св. Антуна, постоји још и православна црква Рођења Пресвете Богородице (18. в). Каменим Перастом влада барок. Шта је барок – најбоље је сликовито приказати на примјеру округлог звоника на острву Госпе од Шкрпјела. Наравно да је било лакше градити звоник с квадратном основом, али где би у томе био украс? Барок је дакле стил који украшава. По томе слиједи да је и свака фотографија начињена у Перасту – барокна, јер биљежи дио угођаја украшеног незаборавним летом! Ко воли да пешачи уз планину, лако ће иза посљедњих перашких кућа пронаћи стари аустријски пут и за 2 и по сата стићи до оронуле тврђаве (некадашње границе Аустрије и Црне Горе). Такође, ваља питати мештане како наћи пут до пећине Спила. До оближњег Котора или нешто удаљенијег Херцег Новог, или Будве, возе редовне локалне саобраћајне линије. До оближњег острва Госпа од Шкрпјела, бирајте барку на весла. Биће јефтиније и романтичније. На главном тргу, сваког се лета одржава Фестивал клапске пјесме. Вреди га послушати.