Петровац, Црна Гора Петровац је медитерански медаљон! Архитектонски, биљни и климатски. У саставу Будванске ривијере, на 19 км од туристичке престонице (в. Будва), на 9 км од Светог Стефана (в. то), Петровац се одликује јединственом плажом, двама недалеким острвцима-хридинама, рајском увалом Лучице, обалним низом старих палата, и доминантном тврђавом. Поглед на Петровац с Јадранске магистрале, или с обале свеједно, нуди оно чиме се не би могле да подице многе црногорске топ-дестинације: све што је у фокусу, напросто обећава! Основни елементи идиличног одмора налазе се послагани један уз други: дуга природна плажа – потом још једна, рајска увалица, одвојена шумовитим ртом – па два острвцета недалеко од обале, Тврђава над луком, ресторани и ноћни клубови, тек су оквир приче о урбаном медитеранском медаљону – Петровцу.

Утонуо у приморску вегетацију маслињака и боровика, овај је данашњи обални градић био насељен још у римско доба, о чему свједоце остаци мозаика из ИИ. века. До њих се стиже узбрдо, без путоказа, према цркви Св. Илије, па је упутно консултовати локалне водиче.У средњем се веку место зове Ластва. Насеље се развило након што су Млечани на обали изградили лукобран и фортификацију. Обално урбано језгро почиње да се формира у XИX. веку, када се граде конобе за складиштење и продају вина, маслиновог уља и слане рибе. Од тада па све до 1918, место се зове Кастел Ластва, а од 1918. носи име Петровац – у част српског краља Петра И Карађорђевића – када Петровац улази у састав Краљевине Југославије.

Дуж 600 м дугог шеталишта српастог облика, што прати линију плаже, под боровима, између камених кућа и палата, налази се овдашњи културни центар „Црвена комуна“. Име дугује сећању на побједу комуниста на локалним изборима, 1919. Први метри шеталишта налазе се у мајушној марини, под млетачком тврђавом Кастело, данас претвореном у атрактивни ноћни клуб. Доминантни споменик у облику свјетионика посвећен је погинулим Паштровићима у Другом свјетском рату. Племе Паштровица било је до модерног доба најбројније племе у Боки Которској (под географским појмом Боке Которске подразумијевана је у старини цела област Залива и данашње Будванске ривијере). Поједини Паштровици постали су племићи за време српског цара Душана.

У XВ. веку. удружило се 12 паштровских племена у тзв. банкаде. Године 1422. прихватају власт Венеције, и пристају да се боре на страни Котора, против Турака. За узврат траже аутономију и сасвим слободне услове трговине. Паштровићи тада оснивају свој суд, са 4 судије и 12 племића који су се бирали сваке године на Видовдан (28. јуна, на дан кад је 1389. Србија на Косову, у борби против Турака, изгубила царство). Судили су по средњовјековном Душановом законику и локалним „амандманима“. Засиједања овог историјски атипичног Суда одржавала су се на Дробном пијеску (плажи недалеко од Петровца, изузетно чистој и карактеристичној по томе што и усред лета овде протиче питак поток!), на острву Св. Стефан и у манастиру Прасквица (в. Будва, Црна Гора).

Иако су прво Французи, потом и Аустија, одузели Паштровицима аутономију, наставило се са засиједањем овог Суда све до 1926. Године 1999. симболично је обновљена традиција Банкаде (одржава се сваке године на Видовдан, 28. јуна). Град данас има и других атрактивних сезонских туристичких фешти, од којих је најпознатија Петровачка ноћ.

Петровачки пејзаж идиличан је и због поменута два острва, заправо две веће хридине. Лијево острво, гледано с обале, зове се Катић. Десно је Св. Неђеља, с истоименом мајушном црквом на хриди. Саградили су је поморци, у цаст Св. Богородице, заштитнице помораца.

Две мјесне цркве, Св. Илије и Св. Томе саграђене су у XВ. веку. Занимљиво, црква Св. Томе саграђена је на месту где је погино поп Раде Андровић. Историјска прича везана је за годину 1785, када је турски паша из Скадра, Кара-бушатли Махмуд, иако је дао ријеч да неће, опљачкао и спалио сва паштровска села. Поп Андровић одлучио је зато да освети неправду. Увјерени да свештеник није наоружан, Турци пуштају попа Андровића у пашин шатор; поп вади кубуру, она блокира, и Андровића погубљују. На свега 2,5 км од Петровца налази се средњовјековна православна духовна оаза манастира Градиште (в. Буљарице, Црна Гора). По легенди, основан је почетком 12. века, мада се у првим писаним документима српског краља Милутина помиње 1307. Турци га пљачкају годинама. У XВИ. веку. овде раде многи иконописци. Пострадао у земљотресу 1979, манастирски је комплекс данас сасвим обновљен.