Св. Неђеља и Катић Петровачки пејзаж карактеришу два идилична острва, заправо две веће хридине. Испред Петровца лијево гледано са обале налази се острво Катић, а десно од њега је Св. Неђеља, на којем је позиционирана истоимена црква на самој хриди. Према предањима, цркву Св. Неђеље су саградили поморци у част Св. Богородице, заштитнице помораца.

Према другом вјеровању, Грчки морепловац, који се послије бродолома спасио на овом острву, је подигао ову црквицу. Црква Св. Неђеље је карактеристичне рустичне, једноставне архитектонске конструкције и представља симбол Петровца и овог дела залива.

Црвена комуна Културни центар "Црвена комуна" добила је име по сећању на побједу комуниста на локалним изборима, 1919. Спомен дом је смештен на самом шеталисту, између камених кућа и палата. У склопу установе постоји Музеј револуције у коме је изложена архивска грађа: документи, фотографије, преписке и штампа из периода формирања прве комунистичке општине на Јадрану, основане 1920. године.

Петровачка Црвена комуна, својим богатим садржајима: биоскоп, музеј, две галерије, библиотека и драмским, ликовним и музичким програмом, обогаћује духовност и континуирано ради на организовању креативних потенцијала. Центар "Црвена комуна" је институција од изузетног значаја за културу, а њен галеријски простор се користи за презентацију класичних уметничких дисциплина: сликарство, скулптура, графика, као и нових уметничких медија: инсталације, перфоманси, хепенинзи и видео радови.

Манастир Режевићи На надомаку Петровца, узвишен и између зеленила, медитеранског растиња и маслињака, са погледом на отворено море и хриди, смештен је манастир Режевићи. Некада је на овом подручју забиљежено постојање паганских храмова и античког гробља Грчких и Римских породица. Према предању, манастир је добио име по ријечи која извире у његовој близини, али постоји могућност да је име настало и по територији старог паштровачког племена Режевићи, на којем се налази. Овај средњовјековни манастир у свом саставу има три мање цркве. Историске чињенице указују да је Српски краљ Стефан Првовјенчани боравио у Режевићима и да је 1220. године саградио цркву Успенија пресвете Богородице.

Црква архиђакона Стефана је 1351.године подигнута у Режевићима и том приликом цар Дусан је Паштровицима подарио свој чувени Законик. Манастир Режевићи је био место где су се састајали и засједали чланови Паштровачког племена и доносили важне одлуке или бирали вођу. У црквама, Успеније пресвете Богородице и Светог Архиђакона Стефана, су сачуване фреске из почетка XВИИ века и остаци слојева из XИИИ века, од којих издвајамо: икону Пресвете Богородице из 1693. године, Четворојеванђеље из 1835. године, велики литијски крст из 1850. и Дарохранилница из половине XИX века, које су од изузетне ликовне и културно-историјске вредности.

Трећа црква у саставу манастира Режевићи је Црква Свете Тројице, која је уједно и најочуванији објекат. Црква је подигнута 1770. године и у облику је крста са апсидом олтара и десном четвртастом апсидом за пијевницу, грађевински се налази у саставу цркве Успенија пресвете Богородице. Четвртасти звоник висок 20 метара краси цркву, а сачуван је и нови иконостас са иконама. Манастирски комплекс Режевићи је законски заштићен и налази се на списку културно-историјских споменика Црне Горе.

Историјска локација Касноантички мозаик У Петровцу, у маслињаку Марка Греговића, 1902. године је откривен одломак очуваног мозаичког пода, а у близини мозаика пронађен је и гроб са античким новцем и вазом од зеленог стакла. Међутим, новац ни ваза нису сачувани. Остаци архитектуре са мозаиком су сасвим скромни, представљена је једна правоугаона просторија. Према казивању М. Греговица на северном зиду су постојали остаци фресака, који нису очувани. Централни мотиви Петровачки, геометријско-вегетабилног мозаика, израђени су на белој позадини и на њему преовладава декоративан и китњаст рад, како у цртезу тако и у колориту. Крстаста розета је главни мотив који доминира, док се средишњи дио састоји од четири концентрична круга. Фрагмент са фигуром тројне рибе је од велике важности за датирање овог мозаика, јер многи сматрају да он представља симбол раног хришћанства. Оба мозаика потичу из истог временског периода и у склопу су исте архитектонске цјелине, па би се могло предпоставити да су зидови и мозаици на Мириштима остаци једне римске касноантичке ( виллае рустицае ), али без трагова о постојању већег насеља.