Главни град Црне Горе, на 5 река, с историјом дугом 2000 година. Изузев туристичких, центар свих радњи, стања и збивања. Универзитетско средиште. Симбол града је мост Миленијум. Под именом Подгорица (под брдом Горица) град се први пут помиње 1326. Историјска прича сеже дубоко у прошлост, у доба када су на овим просторима живјела илирска племена Лабеата и Доклеата. У доба Римљана град се звао Бирзиминиум, а по досељавању Словена, у средњовјековно доба Немањића – Рибница. У Рибници је рођен Стефан Немања, родоначелник српске династије Немањића. Династија влада све до доласка Турака, 1474. За пуних 405 година турске владавине (до 1879), град поприма у свему орентална обиљежја. Из Подгорице су махом кретали сви турски војни походи на неосвојену Црну Гору, која се никад није одрицала своје слободе, ни хришћанског презимена.

Послије 405 година ослобођена, Подгорица се развија на десној обали ријеке Рибнице. Ту настаје Нова илити Миркова варош, названа тако по војводи Мирку Петровићу из династије Петровић-Његош. Током Другог свјетског рата, град је бомбардован 62 пута, од стране англо-америчких савезника (!). Старо језгро је током тих савезничких акција готово потпуно уништено. Комунисти 1944. почињу с обновом града. Мијењају му име у Титоград, дођељују статус главног града (1948), а старо име враћају – 1992, када и модернизација достиже дотадашњи врхунац. Подгорица архитектонски све више почиње да оправдава статус главног града Црне Горе.

Тек недавно су аутомобили уклоњени с Главног трга; на квадратном простору је сада фонтана, клупе и палме увезене с Приморја. Подгорица видно жели да се транзитним туристима прикаже као пошта који је делом и медитеранска. На свега 44 м надморске висине, са жарким летима и благом климом, одлични су услови за раст винове лозе и маслина. Водичи данас говоре о модерном граду широких авенија, с мостовима витких линија, вишеспратницама савремене архитекнуте, о граду с много шеталишних зона и паркова, о универзитетском, административном, културном и привредном центру. Из Подгорице се на све стране Црне Горе може лако. До мора магистралним путем – за мање од сата, и до планинских центара такође. Аеродром у Голубовцима и пруга Београд – Бар, повезују главни град Црне Горе с далеким, као и са оним виталним дестинацијама у непосредном окружењу.

Подгорица с околином лежи на 5 малих река, Зети, Цијевни и Рибници – које се уливају у Морачу (а која се пак улива у Скадарско језеро), те Ситници. Не узмемо ли Приморје за репер, Подгорица је град који се највише шири. Срећом, има и где, јер лежи у равници с много слободног простора. У архитектонском смислу, Подгорица је микс старог и новог. Нова варош налази се источно од обале Мораче, и датира од 1886. У улици Св. Петра Цетињског смештене су зграде Парламента (прекопута је споменик краљу Николи) и Националне банке. Улица Слободе води до главног градског трга, а даље – до обронка брда Горица.

Херцеговачка улица је популарно шеталиште Подгоричана као и Његошева, улица у непосредној близини. Обје су пуне занимљивих места за шопинг, за ноћни провод и занимљива познанства. До брда Горица лако се стиже јер је у сусједству, високо свега 133 м. У тој градској оази мира налази се средњовјековна црква Св. Ђорђа специфичне градње, с фрескама из 17. в. и са спомеником жртвама аутократије краља Николе, у порти.

Прекопута Нове вароши је Нови град (насеље Преко Мораче), до градитељског бума 90-их година скромно, а сада елитно. Ту се налази импозантни православни храм Вазнесења Христовог, плански грађен да уједини све стилове у историји црногорске архитектуре: купола је изведена у стилу цркава средњовјековне Рашке; звоници подсјећају на звонике которске катедрале Св. Трипуна, док централни звоник подсјећа на цркве из 18. и 19. в. Стара варош је једини дио града који посетиоце подсјећа на турску владавину. Знаменитост је Сахат кула (задузбина Хаџи-паше Османагића) саграђена у 18. в. У непосредној близини налази се Природњачки музеј са скромном поставком. У главној улици Старе вароши налазе се две мале џамије из 18. века.

Током боравка у Подгорици ваља обићи и Центар савремене уметности, који се налази у двору Крушевац, некадашњој зимској резиденцији принца Николе, и Музеј града Подгорице с богатом збирком археолошких артефаката, посебно оних римских, с оближњег локалитета Дукља. Подгоричка излетишта су листом увод у еколошки провод! Свакако најинтересантније је оно у непосредној близини града, када се ходи у походе Цијевни, реци необичног каменог корита. Цијевна извире у брдима северне Албаније, 32 км тече кроз Црну Гору и улива се у Морачу. У горњем току река је формирала скоро 1000 м дубок кањон, који се постепено сужава, да би код Подгорице правила усеке у камену, 2-3 м широке, налик цијевима. Додатну атракцију представља неколико атрактивних водопада. Нарочито у летњим врелим данима, Подгоричани освежене проналазе на Цијевни.

Излетиште Медун, на 12 км од града, родно је место народског писца и јунака Марка Миљанова. У родној кући, унутар зидина из античког доба, данас је Музеј М. Миљанова (са занимљивом етно-поставком). На крају, археолошки локалитет Дукља (удаљен 3 км) најважније је налазиште из античког периода. На ушћу река Зете у Морачу, насеље су основали Илири у 1. в.н.е. По римском освајању, град се зове Доклеа.

Из главног града, лети пуног неизрециве врелине и разумљиве стога саобраћајне нервозе, најупутније је отиснути се на Приморје – било путем према Бару и Петровцу, било према Будви. Тако лети чини већина Подгоричана и ваља их слиједити. У свему, сем у брзини!