Да бисмо ценили црногорску уметничку културу, не можемо обратити пажњу само на неколико познатих споменика, већ требамо узети у обзир све уметнине овог региона и околности у којима су настале а касније откривене, како бисмо на прави начин могли да ценимо причу овог места. Када говоримо о уметности овог малог подручја/региона, такође је важно да узмемо у обзир алегоријску документацију фаворизовану од старих Грка.

Црна Гора је мала земља, али место има "старе кости" и једно је од најстаријих региона познато најранијим цивилизацијама. Ако размишљате о његовој историји, веома је тешко дефинисати географски положај Црне Горе у различитим историјским периодима јер је ова мала област била вековима од интереса многим империјалистичким моћницима. Између многих ратова, Црну Гору су погодиле природне непогоде. Као и у сусједној Грчкој, земљотреси су временом уништили многе битне објекте од историјског значаја али их је и много остало очуваних важних за споменути.  Као например локалитет малих Роса које датира још од ВИ до X тог века и представља почетак Хришћанства. Од цркве Светог Томе у месту Кути до цркве у селу Сушћепан сачуване су камени декоративни абажури, од ИX тог до XИ века, и камени олтар - парапет.

Већи дио црногорске територије је кречњачких формација, али такође и богато белим мермером, поготово област близу старе Дукље. Овде је откривено и друго Римско утврђење-град, што показује посвеценост и уметнички дух људи који су некада ту обитавали. Такође, црногорски мермер није фин и компактан и било је веом тешко обрађивати га због његове тврдоће, много теже него са Пентелиц или Царрера мермером који су много мекши и приступачнији материјали.

Вековима, Црна Гора је сматрана као место коме недостају руде и богатства, неприступачно путницима, са веома стрмим теренима и веома дивљом и нетакнутом природом. Његова једноставност потиче још из старих времена, и очувана је генерацијама и вековима. Сведочанство овоме су чисте форме неколико радова (које људи који живе у севернима крајевима јос увек употребљавају) као нпр. античка часа са ручком и високим цилиндричним грлом од печене глине, декорисана са тракама, а које су изложене у музеју. Подсјетило ме на бакину креденцу пуну веома старе грнчарије. Како било, ово специфично уметничко дело пронађено у музеју датира од периода 2100-1900 пре нове ере.

Две чиније, које су откривене у региону, имају мале делове метала, а које нас упознавају са следећим периодом - раном фазом античког времена. Објекти као што су мали метални оштри харпун и сломљено копље виђени су на прашњавим полицама овог малог музеја, и изнад њих је мали избљеђели натпис на ћирилици. Сама абецеда је стара, иако се Латински алфабет обично користи у овој регији, у многим школама се учи ћирилица као други алфабет како би охрабрили нове генерације да остану вјерни корјенима својих предака.  У Црној Гори, Неолитско доба, са свим својим три фазама као што су ниска, средња и висока фаза, представљени су керамичким арифактима коришћеним за свакодневни живот. Како год, постоје много више остатака Енеолитске културе него Неолитске, и ово чини процјену стила и уметничког тренда још тежом. Познаваоци вјерују да се декорација на енеолиским посудама састоји од неког вида праисторијског знаковног система који служи да се идентификује одређена раса, сваки посједује њихову одређену групу симбола. Са друге стране, неки вјерују да ове декорације формирају дио фигуративног и естетског језика. Један од најбитнијих чињеница је да упркос малој величини наше земље, не можемо да не поменемо огромну разноврсност фоклклорне традиције.

Етнолошко учење плеса, плетења, декоративне умјестности, костима, накита, гравирања, боје на дизајну чинија од глине, као и локална фолклорна уметност скоро сваког места, објашњава велики талас миграције од северне обале Црног мора (Индиско-Европска миграција) који је имао огромни утицај на ову област. Иако су научни докази многих миграција евидентни, научници нису у могућности да идентификују једну Енеолитску расу у Црној Гори. На темељу различитих чињеница и доказа пронађених у ргиону, постојало је неколико раса. То је разлог зашто историчари још увек зову Црну Гору Енеолитским народом због генерицког имена "Индо-Европљана". Са тим на уму, можемо да се осврнемо на следеће уметничке радове који су сведочанство првих трагова места становања људске заједнице: Једно од тих места становања су одкривени у пећини Врањај, на обронцима Радостака близу Херцег-Новог. Потичу из Неолитског периода (5000- 4000 Пре нове ере). Интензивније насељавање је било у Енеолиту (2000 – 1700БЦ) и такође током Бронзаног доба. Чаша са постољем из Бронзаног доба са орнаментима из пећине Врањај. Током Бронзаног и Металног доба, сахрањивање испод земљних хумки је било интензивно. Кућа Мирка Комненовића је 1953 претворена у Национални музеј Херцег Новог. То је прелепа структура пројектована у касном барокном стилу, и саграђена је у касном 18том веку. Псеудо-барокна експанзија и додати делови измијенили су оргинални изглед музеја, чинеци га грандиозним.

Изгравирана имена бајонетима Руских војника, из 1807 године током рата са Наполеоном, украшавају аутентична врата у приземљу. Касније, овај објекат је стекао званичну титулу регионалног музеја Херцег-Новога. Ђелимична, рестаурација музеја се десила 1979, 1994, 1996. и 2001. Испред овог регионалног музеја налази се предиван медитераски и субтропски ботанички врт, са више од стотину изабраних биљака, које украшавају парк величине 1000 метара кв. Многе веома егзотичне и екстравагантне уникатне биљке нашле су своје место овде у овом прелепом врту. Многе врсте палми, Агаве, кактуса, алое и много других биљака овјде расту веома необичних облика и боје. Током сезоне цвјетања, цвеце оплемењује простор. Овде, можемо наћи различите сорте пузавица али и Питоспорумс, такође приморски четинар, дрво Мимозе, Камелије, Магнолије и ароматично и љековите Медитеранске биљке. Мирко Комненовић је био активан учесник у Балканском рату, радио је са обавјештајном службом против аустро-угара. Такође, био је затвореник на острву Мамула током првог свјетског рата. Изабран је за амбасадора Боке Которске у Националном парламенту Монархије Срба, Хрвата и Словенаца 1923. и 1925. Такође, био је предсједник општине Херцег-Нови 1930. године. Постао је министар социјалне политике и националног здравља 1935. Награђен је са много медаља. Ово су нке од многих: Бели орао са мачем, Свети Сава орден првог и трећег степена, Руска медаља: Св. Владимир 4тог степена, Св. Станислав петог степена, Св. Ане другог степена, Француском легијом части, и крстом Чекословацког официра револуције. Такође једна од интересантних чињеница које показују колико је овај човјек заиста био велики је његова жеља да своју читаву плату донира локалном дому за децу како би помогао деци без родитеља Херцег-Новог, без обзира на њихову националну или етничку припадност. Овај музеј садржи историску, археолошку, етнографску и уметничку колекцију икона.