Убрзана романизација Рисиниума почела је након покорења Илирика под краљем Гентијем 167. година старе ере. Рисиниум је постао типичан римски град опкољен бедемима, са градским центром – форумом на пољу Царине.

Античка гробља – некрополе налазила су се изван бедема, а резиденцијални кварт са вилама богатих рисанских земљопосједника и трговаца на јужној страни града. Остаци источног дела једне од римских градских вила, пронађени су почетком XX века. Од 1956-1962 године, извршена је комплетна рестаурација и конзервација мозаичких тепиха у четири собе виле и прва заштитна надстрешница. Још један мозаички под откривен је током 1972-1972. године који је конзервиран и надкривен, ђелимична рестаурација и конзервација свих зидова виле око централног двориста – атријума је такође тада извршена.

Римски мозаици украшавају подове у четири од пет просторија истошног дела виле, и две просторије у западном делу, само трагови мозаичних подова постоје у осталим просторијама. Рађени су у техници крупнијих коцкица од домаћег сивог и црног камена са мотивима “лабриса” – критске двоструке бојне сјекире.

У источном делу виле рађен је мозаик са стилизованим биљним мотивима камених коцкица разних величина и боја (црвена, жута, зелена, плава, црна, бела),  у средини је кружни медаљон на коме је приказан грчки бог сна Хyпнос у виду крилатог ђечака ослоњеног на узглављу. Предпоставља се да је ова просторија била спаваћа соба власника виле или дормиториум како се звала. Геометријски орнаменти у виду шаховске табле красе мозаички под просторије према југу, а даље се налазе две просторије од којих је мозаицни под украшен такође геометријским орнаментима и стилизованим мотивима морске фауне (сипе, лигње). Предпоставља се да је један од угаоних простора који нема мозаичких украса представљао трпезарију (трицлиниум) са типичним римским лежајевима (цунеи, цлинеи).