У свом даљем путу наиђосмо на Рисан, једну од најстаријих насеобина у Боки, са бројним причама и легендама о славној Теути, Илирској краљици, која некад давно столоваше у њему, Римским мозаицима и стравичним Сопотом који бијаше празан и тих приликом проласка ваших репортера, али који зна тренуцима највеће љутине и преко пута пребациват.

Пераст увек доноси неки нови осећај, неки нови доживљај. По ко зна који пут поново бијасмо импресионирани сусретом са перашким отоцима и њиховим одсјајом.

Наиђосмо на палату Бујовић, сада музеј града Пераста а некад бијеше летњиковац ове славне перашке фамилије. Виђесмо и бисте Марка Мартиновића, Андрије Змајевића и Трипа Кокоља, три чувена Пераштанина.

Нихове бисте данас са главног трга гледају пут морскога бескраја одакле је овај бисерни градић вековма црпио енергију и богатство.

А онда смо наишли на Котор, место о којем би се заиста имало шта испричат, чије су лепоте опјевали и осликали многи, знани и незнани.

Котор забљесну у овим јутарњим часовима са својим зидинама, старим градом, црквама, скалинима, капијама, и расположеним мештанима....