Мало се туристичких насеља у Црној Гори може подичити и романтичним именом! То је свакако случај са Росама, мјесташцетом на северозападној обали полуострва Луштица. Пунто Росе, Увала ружа или једноставно Росе, својим изгледом плијене пажњу, јер су налик каквом медитеранском архитектонском медаљону. Росе имају све у малом: сићушно урбано језгро смештено у природној лучици, изоловане су, без буке, без загађења, смештене у амбијенту медитеранског растиња, и имају историју. Росе имају причу! На овом је месту некад била стара грчка насеобина. Руше је Сарацени у другој половини 9. века. У 17. и 18. в, увала Росе и Пунто Росе постају царина. То је доба процвата заливских једрењака. У Росама су једно време сви бродови морали да издрже карантин. Бродови су долазили са сваке стране, превозили разне прехрамбене артикле, и на тај се начин спречавало ширење опаких болести.

Росе су од Херцег-Новог удаљене 1,7 наутичких миља. Сви путници који бродићима из Херцег-Новог хрле ка популарном луштичком излетишту Жањиц, гледају улево, у савршену естетику Роса, и исто чине у повратку, загледани удесно. Црна Гора има доста сличних мини-увала, и свака има своју специфичност. До Роса се може стићи бродом или аутомобилом, преко полуострва Луштица. Насеље чини двадесетак махом двоспратних камених кућа – палата. Карактеристичне су по белведерима – видиковцима, на прочељима крова, шта је уједно и обиљежје обалне архитектуре Црне Горе. У Росама се налази православна црква Св. Тројице, с гробљем многих капетана с Луштице. Цркву Св. Госпе саградио је 1783. млетачки војсковођа Антонио Алберт.

Росе с околином представљају богат археолошки локалитет. Дуж целе обале полуострва Луштица има таквих локалитета. Не чуди зато шта је сваког лета у Росама смештен ронилачки камп. Ко жели да научи да рони, то може овде. Шпански брод, који је потонуо 1504. године превозећи керамику за владајућу босанску династију, више не може да се истражи, али се зато може овладати техникама истраживања подморја. Рибе, ракови и шкољке – и данас се као и некада могу да опазе. Ко буде имао среће, можда пронађе ретку јадранску шкољку Цyпраеа луриду, или макар њену љуштуру.

Луштица је током времена дала велик број поморских капетана, од којих је један од најпознатијих управо капетан Петар Замбелић, адмирал француске морнарице у доба Наполеона. Капетан Замбелић, из оближњег села Замбелића, познатији је по авантуристичком духу, и по томе шта је боље од било ког Европљанина проучио све обалне меандре јужноамеричке Огњене Земље, Терре дел Фуего. Задужио је многе морепловце показујући им пут, не само кроз Магеланов мореуз. На Луштици се налази његова кућа са спомен-обиљежјем. У једном тренутку раног 9. века, по некима године 809, галија млетачких трговаца морала је пред олујом да се склони баш у Порто Росе. Када су Которани преко поклисара сазнали да брод из Цариграда за Венецију преноси мошти Св. Трипуна, обезглављеног мученика из 3. века н. е, откупили су мошти и уз свечани церемонијал их превезли у град Котор. Култ Св. Трупуна убрзо је у Котору постао доминантан, тако да је катедрала из 1166. посвећена њему у част. У њој се и данас чувају мошти Св. Трипуна, страдалог за веру у прогонима цара Деција.

Више од историје, савременог ће госта да занима оно шта је данас. Квалитет морске воде је пословичан, као дана првог. Прозирност указује на то да се љетује у нетакнутом окружењу. За време утихе илити бонаце, у мору се огледа све медитеранско растиње: стољетни борови, чемпреси, палме, рогачи, дивљи нарови, питоспори... Северно, недалеко од Риве, налази се мала, питорескна плажа, Мале Росе, ушушкана под стаблима стољетних маслина.

Предност Роса као финалне дестинације идиличног одмора многострука је. Гравитира граду Херцег-Новом, али је од њега удаљена, како рекосмо, 1,7 наутичких миља. Раном бродском линијом може се скокнути до Града по новине које тамо стижу раније, попити кафу и послушати уздахе оних који с обалне терасе виде Росе, али тамо не љетују, него су поверење поклонили гужви, из било којих разлога. С херцегновских тераса Росе у даљини изгледају бајковито. Налик су оази поред које, такође с уздасима, пролазе многи туристички бродићи до популарног излетишта Жањиц, али само ретки свраћају у Росе. Они бродићи који свраћају, довешће натраг до собе или апартмана оног госта који је одлучио да скокне до копна, и на време се врати у азил мира. У Росе. У Увалу ружа.