Розаје је град у веома зивописном пређелу на извористу реке Ибра. Налази се у средини огромног зеленог сумског комплекса и са три стране је окрузн планинама. Розаје је место које се налази на раскрсници путева, с једне према Косовској Митровици, затим према Беранама и Пеци. Иако не постоје близи и поптунији подаци о времену настанка Розаја ипак избјесни споменици, у првом реду материјалне културе, могу да послузе као основ за одређене закљуцке.

У околини има висе места која говоре о старости Розаја. Многа гробља, утврђења, насеља и народно предање везани су и за вирјеме пре насе ере. Таквих обиљезја има висе. Ипак, најкарактеристицније је оно које се налази у непосредној близини града, на Брезовацком брду, познатом под именом Илирско насеље. На том мјесу јос се виде остаци зидина у облику правоугаоника, поређаних тако да се добија утисак као да су у томе насељу постојале улице, сасвим слицне данасњим. Насеље се налазило на најљепсем месту у цитавом овом крају, окрузено је било сумом и водом, а у његовој непосредној близини налазо се Брезовацко језеро. Остаци овог старог насеља добро су оцувани, али тамо не навраца нико, осим понеки радозналац кога висе интерсују природне лепоте него само насеље.

Једно од старих утврђења је морало бити у Розајама. Турски путописци помињу целу ову област под именом Трговисте, и то поцетком XВИИ века. До 1912. године у званицној администрацији задрзао се назив Трговисте, мада се име Розаје помиње знатно раније, јос од 1638. године. Претпоставља се да је назив Розаје настао после издвајања, овог Пазара у засебну управну јединицу - кадилук. Има претпоставки да је назив Розаје изведено етимолоски разним пермутацијама од имена цркве Рузице цији се остаци налазе на периферији града, у Сухом Пољу. У настојању да се проникне у етимологију реци Розаје, има мисљења да је овај назив постао од карактеристицних крецњацких клинова у облику рогова, изнад којих је било старо утврдњење Рогаје.