Текст: Небојша Мандић Највећи кањон у Европи, река Тара – Са својих 150 км, Тара је најдужа река која протиче кроз Црну Гору. Дубина кањона је 1000, местимично до 1300 метара и има просјечан пад од 3,6 м/км са бројним водопадима, буковима и брзацима. Тако ова река изгледа у бројкама, у природи, она је много више од ових, свакако импресивних података, јер Тара је природни бисер Европе, реликт претехнолошког времана. Овде људски фактор има мали значај.

Тара се налази између планина Бјелашнице, Сињајевине, Љубишње и Дурмитора. Њени фантастични пејзажи, питоме долине и дивље шуме, брзаци над којима се надвијају црни борови и дивна плава боја воде, одузимају дах и најпробирљивијим светским путницима. Значајне количине воде Тара добија од бројних врела. Најпознатије је Бајловића шиге, веома издашан извор, код кога се вода која извире из језера у пећини Бучевица стропоштава у Тару са висине од 30 метара, и притока: Љутица, Сушића Драга и Васковачка река.

Посебан визуелни, али и аудитивни доживљај представљају Тарини букови, којих има више од 40: Ђавоље Лази, Соколовина, Горњи и Доњи тепачки бук и многи други, чији се хук чује и по ивицама кањона. Тара и њена околина је богата са ендемским и реликтним биљним врстама, а неке од њих потичу чак из леденог доба. Најчешће врсте дрвећа су цер, јасен, буква, клека, од цетинара, црни бор. У кањону, најпознатији локалитет насељен црним боровима су Црна Пода. Ту, висина стабала достизе и до 50 метара, и до 400 година старости. Овај локалитет је проглашен строгим природним резерватом.

Од цвијеца не моземо изоставити прелепе звоншиће, турски звонац, рунолист, дурмиторска дивизма… Басен Таре је идеалан за живот дивокоза, јер им пружа могућност сезонског кретања (зими по врховима Дурмитора, а лети по кањонским жупама). Сем њих, становници тарских шума и пропланака су срне и дивље свиње. У речном сливу може се наћи пастрмка поточара, риба која живи само у изузетно чистој води, затим липљен, клијен, шкобаљ и бројне друге врсте.

Ако намеравате посетити Тару, не пропустуте место звано Ћуревац (1625 метара надморске висине), одакле се, са једне стране пружа поглед на Дурмитор, а са друге на кањон Таре. Ово место је права атракција за љубитеље природе и поборнике Неw аге покрета. Они који воле екстремне спортове сигурно неће пропустити рафтинг Таром. Рафтинг је у понуди већине туристичких агенција у Црној Гори. Аранзмани су једно, дво и тродневни, а у оквиру њих се пређе реком од 15 до 85 км.

Полази се са Сплавишта (одатле се виде водопади Љутице и мост на Тари) затим се пролази кроз букове (Фуњички и Бијеле плоче), Мишово врело (ту је кањон најдубљи 1100 метара), испод Ћуревца (1650 м), поред реке Драге и Радован луке. Потом следе Тепачки букови, кањон Сушице и Баиловића шиге (водопад) и Брстановачки букови. Овај део пута заиста зауставља дах! Рафтинг завршава код Шћепан поља. Чамци за рафтинг који се користе на Тари су произведени искљуциво за дивље воде. Сваки путник добија појас за спасавање, а деца и кацигу. Водичи ових тура одлично познају реку и њене ћуди. Са њима је рафтинг потпуно сигуран.