Монтенегро.цом ексклузивно објављује текст Маријане Вукчевић о историји и знаменитостима Улциња. Улцињ је један од најстаријих градова на јадранског обали који већ двадесет пет векова пркосно одолијева зубу времену. Чудесно издигнут на хридинама изнад отвореног мора, окренут Отранту неодољиво осваја сва ваша чула. Кроз вековма наталожене различитости култура и цивилизација стопљених у једну целину. Нешто налик на мали рај на земљи, ванвременски исклесан у вековма крвавих борби, пркоса, поноса и љубави свих оних који су ово место посетили бар једном у животу.

Најранији трагови нас воде до праисторијског времена кад је Улцињ припадао Илирима, народу индоевропског порекла. Улцињски стари град су основали још у В веку п.н.е. Колхиðани због чега је првобитно и добио име Колихиниум. У ИИ веку (163 год п.н.е) освајају га Римљани од илирског племена Олцинијатас и тадашњи древни град Цолцхинијум постаје Олцинијум. За време римске владавине Олцинијум добија посебан статус, као град са нарочитим привилегијама (опида цивијум романорума) а касније и као град са самосталним статусом ( Муниципија). Због свог изузетног географског положаја, рељефа и благе климе одувек је био мета великих освајача. Улцињ је град чије су зидине често рушене у ратовима али исто тако и обнављане од стране свих оних који су због изузетне лепоте овог древног града проналазили свој мир изграðујући себи утврðења и резиденције. Византијски цар Јустилијан га је обновио и направио утврðења а након њега Немањићи, Балшићи, Млечани и Турци. Године 1183 град је заузео српски жупан Стефан Немања и у то време Улцињ је постао један од најзначајнијих приморских градова.

Негде у то време изграðена је и чувена кула Балшића а интересантан податак је да је баш у њој боравио чувени реформатор Талмуда (Сабатај Цеви) који је 1676. године, након шта је прешао у ислам ту и умро познат као Мухамед Ефендија. Иако никад није био права престоница Улцињ је био омиљена дестинација коју су владари Зете користили за своје резиденције. Син зетског краља Вукана, Немањин унук Ðорðије борави у Улцињу 1252 године. 1281 године уточиште у овом древном граду нашла је и сестра краљице Јелене, Марија, пореклом францускиња, удовица Анселма де Цхаурс. Њен гроб се до 1571 године налазио пред олтаром Богородичине или Маркове цркве. Након ње и Јелена, удовица краља Уроша И која је заједно са сестром Маријом подигла фрањевачки манстир 1278 године. Улцињ је угостио још једну владарку Јелену, удовицу цара Душана која је господарила овим надалеко познатим, мирним уточиштем бивших владара и владарки. У њему је као у својој престоници сахрањен Ðураð Страцимировић Балшић. За време Немањића и Балшића у Улцињу је постојала и ковница новца.

Један од безуспјешних опсада Улцињског Старог града приписује се Монголима. Пошто су се оканили Улциња Монголи су опустошили сусједни епископски град Свач и побили све његове становнике. Историјски извори говоре да је Свач обновила краљица Јелена у XИИИ веку а по легенди коју су написали Ðустинијани (1533) и Бици (1610) Свач је имао толико цркава колико у години има дана, чак и данас се могу пронаћи темељи њих десетак сачуваних. Млечани су ставили Улцињ под своју заштиту 1423 год и остао је под њиховом влашћу све до 1571 године кад је нападнут и опустошен пао у руке Турцима.

После битке Лапанта у Средоземном мору исте године Улцињски Стари град угостио је као заробљеника и чувеног шпанског писца Мигела де Сервантеса који је након тога написао светски познат роман „Дон Кихот“. Пошто се град у то време звао Цита ди Долцинио, Сервантес је за свог јунака „Дон Кихота“ намијенио љубавницу Дулцинеу која је носила име града у коме је био заробљен 5 година. И дан данас у Улцињу постоји трг на коме су се некад окупљали робови и трговали а зове се Трг робова или Сервантесов трг. После Венеције и Дубровника Улцињ је био трећа флота и једна од омиљених гусарских дестинација. У то време еxпанзије пиратства у једном тренутку у Улцињу је робовало око 100 црнаца који су након ослобаðања узели презимена породица у којима су служили и тако постали поштени и часни граðани.

Улцињ је ослобоðен од Турака 11. јануара 1878 године али је присаједињен књажевини Црној Гори тек 30.11.1880. Осим своје богате културне и историјске баштине овај древни град је познат и по мулитиетничкој и мултинационалној структури становништа које се кроз историју уједињавало и давало отпор окупатору, нарочито у другом светском рату. На то нас данас подсјећају многе спомен плоче и бисте широм града. Улцињ не треба само видети, Улицињ треба истински доживеи. Јединствену и речима неописиву лепоту улцињске трðаве чији бедеми израњају директно из мора, треба допустити старим киклопским зидинама, кулама, пушкарницама, капијама да испричају своју богату историју. Ако желите да доживите егзотику, дух оријента и свакако научите нешто из историје, немојте ни случајно заобичи улцињску ривијеру.

Улцињ данас осим Старог града нуди 33 км обале од чега 18 км прелепих плажа. Почев од Велике плаже која се простире пуних 10 км а препознатљива је по ситном песку чија је величине пречника о,1 – о,5 мм. Ту је и Мала ( градска) плажа смештена тачно испод зидина Старог Града. Не смијемо заборавити ни чувену плажу Валданос, плажу која је у склопу хотела Албатрос, Лиман И и ИИ, женска плажа (са сумпорним изворима), плажа двора Балшића итд. Испод рта Ðерана, на самом почетку Велике плаже налази се и марина, познатија као „Порта Милена“ прави драгуљ за очи, дубоко увучена у копно са безброј дрвених колибица на води који мештани називају „калимере“. На крају и острво Ада Бојана које је настало вештачким путем тако шта се у XИX веку на месту садашњег острва насукао брод „ Мерито“ а године таложења речног наноса извајале су овај мали рај на земљи.

Ада је познати туристички драгуљ Црне Горе, нудистичко насеље са предивном пешчаном плажом и специфичним амбијентом, вешто сакривено од радозналих погледа са две стране опкољено предивном реком Бојаном а са треће најчистијом морском водом. Ако икад пожелите летовање из снова у костимима Адама и Еве, Ада Бојана је дефинитивно прави избор. Да не заборавим и гурмане којима на располагању стоје прелепи и аутентични ресторани на води са богатом понудом свјеже рибе и специјалитетима медитеранске кухиње. Улцињ је један од оних градова који заиста имају велику и богату туристичку понуду, због тога сви они који га једном посете увек му се изнова враћају. Тескт : Маријана Вукчевић