Свима су познате дестинације са УНЕСЦО-ве листе попут Тај Махал у Индији, Мацху Пиццху – Перу, Пирамида у Египту,Стонехенге у Енглеској, Гранд Цанyон – Колорадо, језеро Блед у Словенији и тд. Да ли сте знали да се на УНЕСЦО-овој листи свјетског природног и културног насљеђа налази и највећи Национални парк у Црној Гори – Дурмитор? НП Дурмитор обухвата масив планине Дурмитор, кањоне река Таре са 1.500 врста биљака и 130 врста птица.

Кањон Таре је проглашен за Свјетски еколошки резерват, потом кањони Драге и Сушице, кањонска долина Комарнице, велики број планинских врхова 48 преко 2.000мнв. ,18 ледничких језера које су добиле назив “Горске очи”. Као на стотине других дестинација широм света, овај парк је специјално одабран и заштицен од стране Уједињене Националне Организације за просвету, науку и културу. Ово место представља изузетну вредност за човјецанство јер је центар развоја балканске флоре, са алпским и алпско-арктичким флорним елеменатима те су на јужним падинама у кањонским долинама распрострањени субмедитерански, чак и медитерански флорни елементи док су око језера сибирске тајге. Планинске ливаде и пашњаци, пукотине стена, камењари, шипари, сњежанице, тресаве, слатководни екосистеми је све оно сто чини драгоцјеним и неупоредивим овај дио југоисточне Европе са другим крајевима света.

Национални парк Дурмитор простире се на 39 000 хектара(ха), а под заститом УНЕСЦО-а је 20 000 хектара његове површине , који су од 1980. године уписани у Свјетску баштину. У саставу Дурмитора је и највиши град на Балкану, Жабљак смештен на надморској висини од 1456 метара и опасан са чак двадесет и три врха виших од 2300 метара. Њемачки географ Курт Хассерт је рекао: Међу планинским дивовима јужно-словенских земаља, најмоћнији и највеличанственији је Дурмитор.“

Комбинација планина и језера спадају у најљепше природне сцене за фотографисање, сматрају љубитељи фотоградије. НП Дурмитор је неисцрпан извор инспирације из којег настају најљепша дела а његово име “Дурмитор” до данас је остао мотив за интересантне приче. Према причама које се памте, ријеч Дурмитор је романског поријекла од латинске ријечи “дормиториум” и од ове ријечи у италијанском језику је настала ријеч “дормиторио” или “дормире” што значи спавати. У походима на ове пређеле римски легионари су питали “да ли планина спава”. Друго тумачење имена Дурмитор потиче још из доба Келта, и које је по многима вјеродостојније. Тако је име изведено из келтског назива “вода са планине” “дру-ми-тор”.

Специфични врхови, као доминантне фигуре истичу се и диктирају ритам. Најупечатљивији су: БОБОТОВ КУК – 2.523м, БЕЗИМЕНИ ВРХ – 2.487м, МИНИН БОГАЗ – 2.387м, МЕЂЕД – 2.287м, САВИН КУК – 2.313м, СЉЕМЕ – 2.455м, ПЛАНИНИЦА – 2.330м, ЦРВЕНА ГРЕДА – 2.175м, ПРУТА – 2.393м. Аустријски географ Оскар Бауман је први човјек који се попео на највиши врх Дурмитора – Боботов кук, на висини од 2523 метара и његови утисци у записима “Први искорак на Цирову пецину” се и данас цитирају: ‘Истоцно од нас ширила се једна пуста, кршима и снежним сметовима испуњена краска долина, док нас је са друге стране поздрављао зелени пејзаж, личили су на два “тамноплава ока”.

На подрушју Дурмитора, у невероватно дубоким и живописним долинама , између планинских обронака, опасаних густим растињем, налази се седамнаест глечерских језера или ,како их локално становништво назива, ”Горске оци”. Поменимо само нека од њих: Модро, Змиње, Вражје, Рибље, а свакако најпознатије је Црно језеро које је током зиме прекривено ледом , а у јулу и августу температура воде буде и изнад двадесет степени целзијуса.

Идеални услови овај планински масив чине изузетно атрактивним за такозвани активни одмор током читаве године пешачење, бициклизам, спортски риболов, планинарење, ходање на крпљама али на Дурмитору се можемо упознати и са културно-историјским вредностима и обићи локалитете са остацима праисторијског доба који датирају од Илирског и Римског периода. Разни културни утицаји остављали су свој печат у градњи. Можемо их препознати по карактеристикамам, од Илира су тумеле или гробне хумке, док из врмемена Римљана специфични су камени мостови, ципуси, каравански путеви на које можемо наићи на овом подручју. Некрополе са стилизованим стећцима, рушевине турских мостова и караула дуж старе црногорско-турске границе, развалине древног утврђења Пирлитор изнад Левера и три манастира у долини Таре, у Добриловини, Довољи и у Ђурђевића Тари, настали од XВ до XВИИ века одишу одликама средњовјековног периода.

Седам подручја Националног парка Дурмитор се налази под посебним режимом заштите и специфицни су: прашума смрче и јеле у сливу Млинског потока, комплекс црног бора на Црним подима у кањону Таре, Црно језеро са шумом у непосредној близини, долина Шкрчких језера и уже подручје кањона Сушице, Барно језеро са најближом околином, Забојско језеро са окружењем, и ужа кањонска долина ријеке Таре. Да ли желите да откријете и уживате у љепоти свјетске баштине? Национални Парк Дурмитор је дестинација коју дефинитивно не бисте требали пропустити у животу, погледајте како Црно језеро изгледа чаробно зими.