Колашин, као најразвијенији ски центар у ЦГ, иако је по структури мали планински град има све што једно планинско уточиште треба да посједује за уживање. Од реконструисаног скијалиста, и нове шестосједе жичаре "Вилина Вода", проширених и нових скијашких стаза за 5.500 скијаша на сат, до љековитог ваздуха због надморске висине која се креће од 1.450 па све до 1.973 метара, и удаљености свега пар километара једне од највећих прашума Националног парка Биоградкса Гора. Због обронака планине Бјеласице, парка Биоградска Гора, узбудљивих брзака река Таре и Мораче, мноштва кристалних планинских језера и шума, ова област представља изузетну дестинацију за одмор и рекреацију. Посетиоци уживају у овим природним бисерима било да скијају, санкају, планинаре, сплаваре или само уживају уз кувано вино и поглед на планине.
На око два ипо сата вожње од обале, можете посетити рустични градић чије првобитно име је било “Варезина вода”. Вјерује се да је име потекло због јаких извора питке воде, да би се око њих формирало насеље са типично планинском архитектуром. Име Жабљак званично добија 1870 год. Црква Св. Преображења је једина стара грађевина која је одољела времену и која је подигнута у част побједе над Турцима, 1862. године. У историји је познат и допринос дурмиторског Народно - ослободилачког партизанског одреда у борби против фасистицких активности на Балкану, са 15 истакнутих народних хероја.
Жабљак је сада препознатљив туристицки градић, који је због погодне жупне, субпланинске и типичне алпске климе, интересантан 365 дана у години за љубитеље активности у природи. Због изузетно ниске просјечне температуре од 2 до 8 степени Целзијуса, подручје Дурмитора је 120 дана под снегом. Скијаске терене који су на највишој надморској висини, снежни покривач краси и до 150 дана у години. Интересантан податак је да се и преко лета на највишим пређелима Дурмитора могу опазити намети снега. На подручју Калице тзв. “ДЕБЕЛОМ НАМЕТУ“, који је дугачак 200 до 300 метара, може се и скијати усред лета.
На само 10минута пешке од центра града налази се Национални парк Дурмитор који је под заштитом УНЕСЦ-а. Пешачење око Црног језера, које се налази у склопу Националног парка препоручујемо, а слика залеђеног језера ће вас опчинити. Пешачка стаза око језера и кроз шуму је дуга 4км. али пуна узбудљивих визуелних и чулних доживљаја. Шетња кроз Национални парк има и едукативни карактер, јер на таблама постављеним кроз читав парк представљене су биљне и животињске врсте заступљене на овом подручју.
На бисеру бококоторског залеђа, како називамо Орјен, снег се задржава до краја мајазахваљујући највећој количини падавина зими у Европи што проузрокује у вишим деловима масива дебео снијежни покривач. Тако да је Орјенски Масив и идеална дестинација за активне одморе – планинске шетње, алпинизам и за научне опсервације. Прву трасирану планинску стазу добио крајем 19. века, током владавине Аустроугарске Монархије, а којом је лично аустроугарски престолонасљедник, принц Рудолф, изашао на главни врх при свом обиласку овог дела Царевине. За Аустроугарску се везује и градња низа утврђења и одличних колских путева, ремек дела тадашњег грађевинарства. О квалитету путева довољно говори податак да су они, без неког одржавања и измјена, још увек у употреби. При посети Орјену свакако треба обићи Црквице, место где се налазила велика аустроугарска касарна са пратећим утврђењима на истакнутим висовима у околини. Домицилна традиционална архитектура је, наравно далеко скромнија и рустичнија, а њена сачувана изворност и једноставност, ваљан је мотив обиласка подорјенских села Крушевица, Мокрина, Каменог, Жлијеба, Буновића Убала. Главни грађевински материјал је камен и он често служи чак и за покривање кровова. место на свету испуњен спелеолошким објектима, јамама и пећинама и прави је рај за спелеологе, који процјењују да у Масиву имају још деценије и деценије истраживачког рада. Орјен је такође омиљена планинарска дестинација, добрим делом и због Зубачког кабла, који је уједно највиша тачка источнојадранског приобаља.
Друго одредиште које планинари радо посјећују је Субра, планина за коју се везује неколико епитета: њен врх је најбољи видиковац у Масиву, Субрин амфитеатар слови за најзанимљивији детаљ приморских Динарида, а Субрини платои су један од најупечатљивији примјера крашког микро рељефа у свету. Субрин амфитеатар је најбојли алпинистички терен на Орјену, права посластица за љубитеље овог екстремног спорта. Јужни крајеви масива, у непосредном бокељском залеђу, све више се користе за параглајдинг.
Излетници и планинари радо посјећују Врбањ, који је протеклих деценија добио садржај локалног излетничког центра. Каменска раван са планинарским домом За Вратлом, неизоставна је дестинација јужног дела масива. Ту се, осим Субре, налази више планинских врхова са одличним погледом на Залив и отворено море. На Субру најчешће се полази из планинарског дома За Вратлом (1160 м). Дом је складно камено здање капацитета 50 лежајева. Како се објекат не налази на путу, сачувао је мир и прави планински угођај. Већ код дома пажњу привлачи доминантни огољени куполасти врх Субре, који се види на западу.
.jpg&w=2048&q=75)