Зар сви ми не маштамо о одласку на неко ново сликовито место где ћемо на најбољи начин искористити преостало летње сунце и утонути у мноштву плавих нијанси? Крај августа је савршен период за истраживање, лето је још врело али уз неизоставан повјетарац, а понекад само треба да се иде са таласима. Укрцали смо се у барку у градској луци Будва и кренули у авантуру. Дестинација – највеће острво у овом делу архипелага, острво Свети Никола. Мештани га још  називају и ”Шкољ” јер његов облик подсјећа на шкољку, а познато је да свака шкољка има своју причу…

Фасцинантне литице које су се протезале око Старог Града водиле су  до чувене шпиље у којој је модро плава вода мамила на скок и откривање подморја.

 1 километара или (0.6 милес) нас је делило до замишљене тропске дестинације и потпуног спокоја. Вожња око острва и упознавање са прошлошћу, наслаге седиментних стена су нас  подсјетиле колико је људски животни век кратак и пролазан. Високе литице са живописном свјетло зеленом вегетацијом окомито су се спуштале дубоко у мору, а између су се надзирале уске наслаге белих облутака са хладовином од стена у појединим деловима.

Ове природне плажице смо открили са мора, а мамиле су својом савршеношћу. Читаво острво Свети Никола дужине је 2 километара (1 миле), а највиша литица на острву износи 121 метара или (397 феет).

Острво је добило име по цркви Св.Николе која се помиње јос у 16.веку. Популарне су три веће плаже на којима се налазе плажни барови, и много мањих плажа око острва које су доступне само са мора те смо одлучили да допливамо до једне. Комбинација драматичног призора стена и чудноватог насеља обраслог бујном вегетацијом као и кристално тиркизна вода необично нам се допала, да смо пожељели да се што пре вратимо.