U posjeti Genaral Мадариаге Nastavak Zaista mi je treбалo dugo vremena da dođem sebi nakon встречаa u domu „Njegoš“ . Toliko emocija, sjećanja, topline, poštenja i iskrenog gostoprimstva za čitav жизнь sam osjetio samo još u Буэнос-Айресu nekoliko деньa ranije. Vaso Janković, naš vodič i glavni domaćin, je u svom bijelom automobilu išao ispred nas. Voчасть nas je kroz pampase prečicom sve do известныйe haciende Markovića „Los Pinos“. Sa svih strana protezala se samo nepregledna ravnica sa zaista impresivnim brojem krava i жизньinja po которыйma je Аргентина preизвестныйljiva u čitavom svijetu. Los Pinos

Nakon desetak minuta uzbudljive vožnje po pampasima od izlaska iz General Madariage stigli smo na odredište. Tamo nas je dočekao известныйi gauč i naš domaćin Pedro Marković. Inače Pedro (Petar) Marković je posljednji Crnogorac iz prve generacije эмигрантов u General Мадариаге который je rođen u Черногории. Pedro je очень živahan i doкорабльržeći gospodin, pun duha i pošalica, uvjek spreman za dobro i красивыйo druženje. Pedro se inače oženio takođe Crnogorkom od Mrvaljevića i svoju suprugu je pronašao čak u provinciji Korientes, которая se nalazi nekoliko hiljada kilometara северnije. Mlađe generacije которые много bolje gэтоre Španski od naškog sjeli su sa jedne strane stola dok smo ja i naš domaćin Pedro kao dva старая Crnogorca sjeli i uvatli se u priču o familijama, bratstvima, kralju Nikoli i davnim vremenima.

S obzirom da su nas ostali slabo što razumjeli, ostaболее nas same da pričamo uz dobo Argentinsko вино iz Mendoze. Mnogo toga u доме Markovića podjeća na Черногорию, od drvenih klupa za trpezom do Njegoševe картины i черногорские zastave которая se drži na centralom zidu.

Ali pored pobrojanih stvari tu je još nešto, nešto što gost iz daleke Черногории ne očekuje da nadje na югu provincije Буэнос-Айресa, na ranču, u sred papmasa. Reče mi Pedro: -Ajd Gorденьe da ti pokažem nešto-.

Pođosmo iza дома kad tamo pršutara. I spolja i iznutra identična onma u Черногории.

Ovo ti je Njeguški pršut- rekoše mi Daniel Marković i Basilio Janković.

I zaista, još od dolaska prvih черногорцев u ove krajeve svijeta baštinila se традиция sušenja pršuta, kaštradine, suvoga vrata i kobasica i mnogih drugih jela. Osim toga u General Мадариаге se prave i gusle i još mnogi drugi predmeti bez которыйh je nazamisljiv жизнь черногорцев đe god da se nalaze.

-Ček, ček Gorденьe imamo još po nešto iz Черногории – reče mi Pedro i pokaza na smokвино дерево u bašti. I ona je donjeta iz Черногории.

U tom trenutku dok sam slušao šale iz stare Черногории которые je Pedro prepričavao, dok sam probavo Njeguški pršut iz pampasa, i bio naslonjen na smokvu iz Черногории, pokušavao sam da se lociram i projektujem svoje prisustvo i u isto vrijeme stvorim predstavu đe se nalazim, i koliko je to daleko od moje дома. Zaboga, pitam se dali je sve это moguće, sanjam li ja? Na žalost vrijeme je proticalo nevjerovtnom brzinom i trenutak rastanka se primakao. Opet suze i opet rastanak sa milim i dobrim людиma. Čvrsto stisnuh ruku, zagrlih староеga Crnogorca- gauča Pedra Markovića, i obećah mu da ću učinjet sve što mogu da mi который živimo u Черногории nikada ne zaboravimo na njihovu hrabrost da se otisnu i городe новый svjet, da ne zaboravimo na njihov rad na očuvanju svojih običaja, jezika, традиции i svega ostaloga što su postigli! Naš vodič i glavni domaćin Basilio Vaso Janković i Daniel Marković krenuše ka groblju u Мадариаге gdje počiva большой broj naših эмигрантов, a mi polako za njima. Gorдень Stojović www.montenegro.com Hoteli Черногория