Преко 60% укупног културног блага Црне Горе налази се овде, у Боки Которској, на малом староградском простору, између окомите планине (Св. Иван / Сан Ђовани) с бедемима висине до 20 метара (исток), мора (запад), кратке реке Шкурде (север) и подводног (!) слатководног изворишта Гурдић (југ).

Унутар генерално троугластог Старог града – ако се Котор гледа с неке од високих околних планина или с разгледница, или преко Гоогле Еартха! – види се да улице не поштују старо правило римске архитектуре – по коме се улице увек морају да сијеку под правим углом. У Котору напросто није тако. Улице овде граде прави лавиринт!

Домаћи су временом постали прави зналци тога лавиринта, и добри водичи. Сви знају да кажу, на многим језицима (предност енглеском и италијанском, однедавно и руском) како се с главног Трга од оружја, рецимо, може пронаћи почетак улице шта се претвара у степениште које води до Врха опасаног града, до Тврђаве на 260 м надморске висине.

Туристи у групи обично имају једног водича, скраћену руту, и мало времена за разгледање, а они знатижељни самци, или парови, имају мапе Старог града. Мапе се заиста могу купити свуда. У бројним сувенирницама, и на самом улазу у Стари град.

Најкраће упознавање Котора тиче се његових главних урбаних компоненти, тргова и улица. И онога шта се, у каменим барокним палатама, у њима налази.

Котор има троја градска врата, Северна, Јужна и Западна. Западна су главна. Зову се и Врата од мора, и за око 1 м су данас нижа у односу на време када су подигнута (1555), услед тектонских поремећаја, шта ће рећи катастрофалних земљотреса, прво оног из 1667, и оног који се још памти, из 1979.

Кад се уђе кроз Врата од мора, прво шта се види јесте камени рељеф Богородице/Мадонне, заштитнице помораца. Пирамидални Стуб срама види се одмах, кад и Сат кула, са сатом (1602) који и данас прецизно мери време. Са највећег градског, Трга од оружја, може се ући у лавиринт на четири начина. Преко Трга ако се крене крајње лево – излази се на Цитаделу, одакле се, по проходним бедемима може доспјети до Јужних градских врата (12. в), с погледом и на Град и на Риву.

Тргом крене ли се лево, до прве улице (Улица Исток – Запад) која води у ткиво Града, долази се до православне цркве Св. Николе и до Трга Св. Николе (или Луке), на коме се налази и православна црква Св. Луке из 12. в. Настави ли се право, долази се до цркве Блажене Озане (Марије од Реке), иза које је, код најстарије Апотеке на Балкану (из 14. в), пролаз за Зидине.

Тргом скрене ли се десно, поред барокних палата Бизанти и Бескућа (17. в), пролази се Тргом од брашна, поред палате Пима, све до Трга од катедрале, са доминантном катедралом Св. Трипуна из 1166. Отуд туристи обично не улазе даље у лавиринт, него скрену лево, ка заиста нужном богатству – ка барокној палати Гргурина, претвореној у Поморски музеј. Музеј ваља обићи. Кустоси су експерти. Пун експоната као шипак, Поморски музеј на гео-адреси 42?25`29.86``Н, 18?46`18.16``Е, можда је поморско срце града Котора.

Четврти начин уласка у которски урбани лавиринт углавном служи као пречица Которанима, и води, на овај или онај начин, опет до тргова Св. Николе, или до Трга од катедрале. Туристима је махом невидљив.

Обавезно видети посетити: Поморски музеј, катедралу и ризницу Св. Трипуна, цркву и ризницу Св. Николе, цркву Св. Луке, градске бедеме од Цитаделе до Јужних врата, тврђаву на врху брда Св. Иван/Јован (Сан Ђовани), цркву Госпе од здравља, на пола планинског пута...

На градској Пијаци сваког се дана, суботом посебно, нуде квалитетни сиреви, месне прерађевине, домаће маслине, маслиново уље, вино, ракија, квалитетна риба, сезонско воће и поврће. Реч је о медитеранском јестивом шаренилу које се мора окусити непцима. Иначе се није језиком и стомаком посетио Котор, ваља имати на уму.

Предлажемо и да се зађе у делове града које туристички водичи не помињу. До Трга од Салате, или до Трга од дрва. Зашто? Зато шта се на тим унутарњим трговима налази Котор унутар Котора. Неко изнад свог прозора суши веш. Евидентан је непрекинути, свакодневни живот у неким деловима старог града Котора (Црна Гора).

Иза сваког градског угла налазе се кафетерије, барови, ресторани, пивнице... Ноћни провод одиграва се свугде унутар староградског урбаног лавиринта, посебно унутар тврђаве Цитаделе, где је уређена модерна дискотека у прастаром амбијенту.

По изласку из клуба, ноћу, на мосту код Јужних градских врата могу се срести рибари. И уловљене јегуље. Дуж Риве – уловљени циполи. Рибама не смета шта живе подно најскупоцјенијих јахти, усидрених у луци. Током лета бројни су бродићи који госте одвозе да виде обална местасца и популарна купалишта.

Из Котора се може и узбрдо, до Његуша, планинског села где су рођени црогорски владике, и до Цетиња, краљевске престонице. Судећи по аутомобилским регистрацијама, у Котор се, махом лети, слије цели Свет.