Као и свугде, и на овом простору постоје дестинације које су напросто јединствене. Цетиње је једна од таквих дестинација. Град изгрђен ма малом равном платоу, недалеко од Которског залива с једне, и сасвим у мору крша с друге стране. На неких 1,5 км надморске висине, изнад Цетиња налази се врх планине Ловћен с маузолејом владара Црне Горе Петра ИИ Петровића Његоша.

Мало је личности у светској историји као шта је Петар ИИ Петровић Његош. Био је песник, филозоф, дипломата, визионар, државник и црквени владар Црне Горе. Његош је поставио темеље црногорског свеколиког уметничког стваралаштва. Својим уметничким даром за префињену поезију привукао је многе европске и светске уметнике у Црну Гору. И многима од њих је управо Његошева поезија приказала душу овог горског народа у сталној борби за педаљ своје земље. За разлику од приморја, овде посетилац мора да уложи становити напор да би осјетио суровост и видио лепоту старе Црне Горе. Попети се на врх планине Ловћен значи почастити себе након уложеног физичког напора. Поглед с висина на непрегледно пространство мора и планина буди у сваком човеку жељу да вечно ужива у овој лепоти. Његош заслужно почива на најлепшем врху Црне Горе.

Са врха ове планине види се град Цетиње, Бококоторски залив, национални парк Скадарско језеро и долина Зете. Постоји легенда да се са врха ове планине за ведра дана види и обала Италије. Ето повода да се попнете на Ловћен и провјерите истинитост легенде. Кад смо већ поменули стару Црну Гору ваља објаснити шта је она представљала у историји. Стара Црна Гора (Цетиње са околином), дуго је била једина слободна територија у Отоманској империји. Док су остала племена грцала под турским јармом на Његушима и Цетињу ковали су се ратни планови како ослободити православни црногорски народ. Вишевјековна ратовања, прво за слободу, потом за територију, учинило је да се запостави привреда. Најосновнијих ствари за живот је било, али не и замашније производње.

Рељеф Црне Горе (изложен у музеју на Цетињу), многе оставља без речи, јер сем Зетске равнице и малог Грбаљског поља, Црна Гора нема више ни педаљ плодне равнице. Али зато природне лепоте кањона, планинских врхова, језера, шума и обале - данас чине окосницу црногорске главне привредне гране, туризма. Постоји доста шала на рачун величине Црне Горе. По једној, цела се земља може обићи за недељу дана, а по другој, када би се брда испеглала, тада би то била највећа земља на свету!

Квадратуру оставимо ли по страни, овде Бог није штедио у природним даровима! Цели се живот може провести, а опет не видети баш све од лепота ове мале земље. Пошто ипак морате почети од једне лепоте на путу откривања Црне Горе, сплаварење кањоном реке Таре је на врху листе. Ушушкана планинама Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица, Љубишња... тече најдужа река у Црној Гори. Због неприступачног терена река је избегла човеков утицај на ток и квалитет воде. Зато је Тара и добила епитет Суза Европе јер без бојазни од болести или заразе целим је током она - питка! Кањон Таре је најдубљи у Европи!

Планински туризам Планина Друрмитор и град Жабљак (главни град ове регије) су центар Црногорског планинског и зимског туризма. Ту су ски пасови, стазе за спуст и екстремне зимске спортове. А преко лета ова идилична планина је спас од вручине! Рекреативне шетње, планинарење, сплаварење, пецање – су само део активности које нуди Национални парк Дурмитор. Поред реке Таре и саме планине Дурмитор ова регија је оплемењена и са 18 језера. Најпознатије је свакако Црно језеро. Најстарији Национални парк у Црној Гори је Биоградска гора, близу Колашина. Није претјерано рећи да је ова регија јединствена ботаничка башта Европе са 26 ендемских биљних врста, 150 врста птица, 10 врста животиња, 86 врста дрвећа и чак 3 врсте пастрмки. Поред овога, на надморској висини од 1094 м налази се Биоградско језеро, на највишој коти у Европи.

Скадарско језеро највеће је језеро на Балкану и једна је од најатрактивнијих локација у целој туристичкој понуди. Некад је цело било у саставу Црне Горе (данас Албанија располаже трећином). Скадарско језеро је најпознатији резерват за птице у Европи. Овде је станишта изузетно ретких врста птица, између осталог и пеликана - Пелецанус цриспус. Црногорска историја прожета је легендама и митовима, и херојским подвизима стварних јунака. Ко хоће да схвати начин размишљања и живота просјечног Црногорца мора узети здраво за готово чињеницу да је овај народ узео на себе одговорност очувања словенства и православља и то не само на Балкану. Најочигледнији пример пожртвованости и оданости Црногораца према Русији показао се за време Јапанско – Руског рата, када су се на хиљаде добровољаца из Црне Горе борили на страни Русије. Тада је држава Црна Гора објавила рат Јапану, а примирје је склопљено после проглашења Црногорске независности.

Нераскидива веза Црне Горе и Русије може се објаснити и чувеном реченицом поп певача Рамба Амадеуса: Нас и Руса 300 милиона! Шалу на страну, Црногорци у Русији још од Петра Великог имају привилегован статус. Били су команданти у руској пешадији, градоначелници, власници фабрика и рудника. Овај савез једне моћне и једне мале државе је у XX веку крунисан и родбинском везом. Наиме, две ћерке црногорског краља Николе И ступиле су у брак са принчевима из чувене руске династије Романов. Краљ Никола за заслуге Црногорског народа добија цереномијалну али важну титулу маршала копнених јединица Руске армије, 1910. године. Недуго по Октобарској револуцији и свирепог убиства царске породице Романов, краљ Никола се одриче круне и Црна Гора улази у састав Краљевине Југославије с династијом Карађорђевић на челу. У периоду када је Црна Гора и сама била краљевина, после Берлинског конгреса (1878) Цетиње је био главни град. Виле изграђене тада за потребе представништва дипломатског кора за земље са којима је Црна Гора имала дипломатске односе данас служе студентима Факултета уметности. Ректорат Факултета ликовних уметности смештен је у бившој резиденцији амбасадора царске Русије, у самом центру Цетиња, код краљевог Двора. Данас је Цетиње град музеј, а Подгорица главни град обновљене самосталне државе.

И у фолклору, црногорско је коло слично руском „плесу у круг“. Нарочито је сликовито такозвано коло Оро, када се младићи пењу једни другима на рамена, градећи тако својим телима планину! Овај плес на најбољи начин приказује јуначки дух овог народа. Чојство и јунаштво је стожер народних обичаја у Црној Гори, чему сведоче на десетине епских пјесама. У потрази за аутентичним елементима црногорског фолклора сетили смо се инструмента гусле.То је дрвени гудачки инструмент са само једном жицом направљеном од коњске длаке. Провлачењем гудала по жици ствара се јединствен звук уз који се више рецитује него пева. Иако се дипле не свирају само у Црној Гори (има их у Лици, Херцеговини, источној Србији), Дипларски фестивал у Његушима је права туристичка атракција.

Кад је реч о традиционалној кухињи, планинска Црна Гора нема разноликост укуса какве има Бока Которска. Ипак, љубитељи меса ће нарочито уживати. Специјалитети од козлетине, јагњетине и овчетине, са куваним зељем и палентом, уз домаћу лозу и вино, представља гастрономски гушт. Ако се задесите у Црној Гори у време поста, или још боље за Никољдан (19. децембар), онда ваља поћи у Боку на рижоте, бродете, паште фрути ди маре, рибу, ракове и шкољке. Срдачну добродошлицу уз домаће приганице, мед или суве смокве, указаће вам свака кућа у Црној Гори, небитно да ли је на мору или је у планини. Ово је наш одговор на питање: Шта је Црна Гора! Написао: Игор Коссицх