Монтенегро.цом у посети Јудy Фергусон, позатој америчкој списатељици из Фаирбанкс, Аласка.

Јудy Фергусон и Гордан Стојовиц у Београду 10 Априла 2005. Почетком прошлог века у рекама људи који за време великих златних грозница у потрази за сновима о благостању и богатству одлазише на Аљаску нашао се и велики број Црногораца. Било их је из свих крајева Црне Горе. Углавном се радило о људима који су већ неко време боравили и радили у другим деловима САД који примамљени причама о великим могућностима за зараду у суровим пређелима Аљаске кренуше на север. Многи пионири из Црне Горе у беспућима некадашње „ руске америке“ оставише своје кости или без трага нестадоше заувек. Него од њих успеше да пронађу оно за чим су кренули у потрагу, постадоше богати и вратише се најчешће у топлије крајве Америке, други опет постадоше славни и успешни грађани Аљаске и осташе ту где и данас живе њихови синови, унуци, прауници... Свакако међу мноштвом наших досаљеника ваља издвојити породице Хајдуковић, Стијеповић, Дапчевић и наравно све друге имена чијих чланова се истичу међу најугледнијим и најзаслужнијим људима у овом делу света. Славни пионир Јохн Хајдуковић, гувернер Мике Стијеповић итд. Као и многе друге и ову веома важну страницу историје нашег народа неким чудом заборависмо. Небрига, непостојање адекватних институција и још много тога. Срећом велики труд, успех и мука њихова иако од нас самих скоро потпуно заборављена фасцинирали су неке друге вредне и паметне људе који урадише оно шта је дужност свакога од нас којима је и мало стало до очувања корена, традиције. Америчка списатељица Јудy Фергусон из Фаирбанкса, Аласка у својем ђелу „Параллел Дестиниес“ сачувала је од заборава све тековине, све оно шта за собом оставише храбри и паметни црногорски пионири у овим крајевима света и не само они него и њихови потомци, оне генерације америчких Црногораца које и данас живе у том ђелу ове велике земље.

„Паралел Дестиниес“ насловна страна књиге. Већ дуги низ година се дивимо Јудy-ном раду и комуницирамо са њом. Научисмо много тога од ове фантастичне жене која нам је сваки пут иако препуна обавеза несебично изашла у сусрет. Недавно ме је обавестила о свом доласку у Београд и у Црну Гору. Био сам јако срећан због чињенице да ћу ускоро имати прилику да се сретнем и ужиуво попричам са њом. Иако смо планирали да се видимо тек након шта дође у Црну Гору игром случаја задесих се у Београду и тако се 10 Априла напокон сретосмо и на балкону једне прелепе дедињске виле започесмо разговор. Сатима и сатима само слушах невероватне приче, о њеном животу, раду, о Црногорцима, фамилијама о њеној инспирацији. Слушах приче о успесима и падовима многих славних људи из наших крајева. О њеним искуствима, жељама и очекивањима. Свакако ударисмо темеље нечему шта ће засигурно додатно просветити наша сазнања и учинити да се ове две толико удаљене земље, Црна Гора и Аљаска које повезују две веома важне ствари, тековине наших досељеника и сличности у природним лепотама приближе преко већ постојећег, неизбрисивог моста људског прегалаштва. И ја лично а и Монтенегро.цом ћемо урадити све шта буде у нашој моћи да Јудy –на дела буду шта је пре могуће преведена и објављена у Црној Гори. Да буду доступна свакоме ко жели да зна, како, кад, зашто и који то све бијаху. У међувремену настављамо дружење и сарадњу, чинећи све шта можемо да вредни и храбри никада више не оду у заборав. Гордан Стојовиц Монтенегро.цом