Гусиње је мало, сликовито гранично место према Албанији, на североистоку Црне Горе. Налази се на 920 метара надморске висине, на крају поља које се пружа све до Плавског језера (в. Плав, Црна Гора). Из Плава (општинског центра) овамо се стиже за свега 10-ак минута асфалтним путем. У супротном правцу, Плав је с Гусињем повезан не само друмом, него и рјечицом Љушом – која твори популарно Плавско језеро.

Гусиње је старо насеље. Први пут се помиње у 14. веку, када постоји као сеоце кроз које је од Приморја, тачније из Котора, и из Скадра водио трговачки каравански пут према Пећи, и даље... Гусиње и данас има орентални изглед, премда се у међувремену доста тога изградило. Поједине дрвене куће интересантне су како по свом спољном изгледу тако и по унутрашњем распореду. Интересантно је да Гусињана данас има више у Америци него овде. Стога је веома живо лети, када се страосједиоци враћају и када све оживи, чак и градња вила – подигнутих по угледу на архитектуру коју су повратници све време имали у оку, из земље из које је већ ко – дошао призван сезоном или властитим годишњим одмором...

Гусиње има две џамије, стару и нову. Стара, Везирова џамија настала је 1743. г. Црква Св. Ђорђа изграђена је 1926. г. На мети туриста су бајковити Алипашини извори, еколошки водотоци, кад и провод у ресторанима с провјерено еколошком храном, те квалитетним винима. Позиције око рјечице Врње свакако не би требало заобићи. Етнологија биљежи по чувењу знане народне пјесме и игре из Гусиња, као и богату муслиманску народну ношњу, женску посебно.

* Високи планински вијенац Проклетије наднио се супериорно над варошицом! Проклетије су управо огроман планински масив (гранични, између Црне Горе и Албаније), пун добоких долина, стрмих падина, ријетких биљних и животињских врста, стољетних борова и са готово вјечитим снегом! За Проклетије бисмо с разлогом могли да кажемо како су планински ендем без премца у непосредном окружењу! Назубљени висови тихују на преко 2500 м надморске висине. Успон на њих привлачан је планинарима колико и успон на поједине врхове Алпа. Брзе рјечице попут Трокуске, премрежавају овај вијенац. На Проклетијама се такође могу да опазе глечерски циркови, планински водотоци и други непоновљиви облици рељефа. Љубитељи нетакнуте природе, опремљени наравно свим савременим уређајима за позиционо детектовање, овде уживају као на ријетко ком месту. Проклетије су ђевичански недирнуте. И дан-данас!

Планинска фауна не заостаје по разноликости за оном љепотом коју нам оку промовише флора! Шуме су лишћарске и четинарске, често прашумског типа (од 500 до 1800 м надморске висине). Изнад 1800 м настаје зона алпских пашњака, пуна неочекиваног биља, љековитих цвјетница. У масиву живе медведи, дивокозе, срне, дивље свиње, тетријеб, камењарка, и изузетно – рис, највећа европска дивља мачка! Рјечице што хрле низ окомите падине собом носе пастрмке и мрене. Воденим путевима тако у Плавско језеро доспијевају и младица, и штука. * Из Гусиња се за тек неколико минута вожње може до сусједних руралних средина, до Грнчара, Доље, Вусање, Крушева, Мартиновића, Војног села, Ђурићке ријеке, Хота... Ко има времена, а не жури му се у цивилизацију, нека обиђе. Ко зна када ће имати сличну прилику.