Колашин је једно од туристичких зимских бренд-имена Црне Горе! Доказ је како на малом географском простору могу да постоје две опречне климе, медитеранска дуж обале, и планинска. Колашинска, између осталих. У односу на Подгорицу (в. то, Црна Гора), Колашин се налази на свега сат времена вожње. За тих сат времена превали се невероватна висинска разлика. Колашин је смештен на висини од чак 965 м, и стога има ниже температуре током целе године. Многи гости из Србије овде долазе жељезницом, и излазе на станици која се налази дуж трансферзалне трасе Београд – Бар.

Ниже летње температуре (до +25°Ц) годе свима, нарочито бјегунцима с вреле обале, и онима који уживање не проналазе у гужви. Зимске температуре пак, и до -25°Ц, обећавају оно без чега нема правог зимовања: снег! Окружен шумом и њеним интензивним ароматом, Колашин се налази на планинском платоу, између правих камених грдосија – Бјеласице и Сињајевине. И једна и друга планина у свом имену имају нешто од белог зимског сезонског угођаја.

У времену глобалног отопљавања, то ваља имати на уму. Овде, напросто, има снега. Најчистија река Европе, Тара (звана Сузом Европе!) водотоком наставља ка северу, према Пљевљима и Шћепан пољу. На месту где се улива у Пиву, направила је чудесан кањон којим знају да сплаваре екстремни спортисти.

Узму ли се све географске и еколошке предности Колашина у обзир, право је чудо што град није веће туристичко чудо у односу на чудо које представља! Сигурно је ово: Колашин има највише потенцијала да постане главна викенд-дестинација за посетиоце из локалних урбаних средина. У шпицу зимске сезоне, Колашин је прави еколошки раритет, сликан неугаженим снегом, водотоковима по чијим обалама хоће да се запати лед, те мирисним четинарским смолама.

Није потребно апострофирати како се зими, у загријаним хотелима, апартманима и рент-а-објектима, енергија обнавља конзумирањем еколошке хране, надалеко чувеном колашинском кртолом (кромпир), органским млијечним и месним прерађевинама, те локалним специјалитетима чији су рецепти свједоци историје.

Данашњи Колашин (планинска Црна Гора), баштини традицију Града кога су основали Турци у 18. в. као војну одбрамбену пошту од ускока с Брда (Црна Гора) и из Херцеговине. Остаци некадашње тврђаве и данас су видљиви.

Резимира ли се, историја Колашина прати константне борбе црногорских хришћана против муслимана. Будући да су већина житеља били потурчени припадници управо племена против којих су се борили, битке су биле немилосрдне илити по свему епске, што ће доцније послужити пјесницима с обију страна да стиховима славе своје јунаке.

Црногорци ослобађају град године 1878. Током само Другог свјетског рата овде се власт смјењује и до 20 пута за кратко време: црногорско-партизанска, италијанска, њемачка, квислиншка... Од тих се времена само главни градски трг, с неколико улица око њега, промијенио у архитектонском смислу. На срећу, и природа је остала као да је из 19. века, по чему је долазак у Колашин – повратак природи какву су пред собом 365 дана у години надгледали родоначелни преци.

Колашин је, wелл, и даље мали планински град. Његов спори пулс убрза само сезонска лавина: бучно буде у кафетеријама када се до центра спусте планинари и скијаши, људи на одмору, једнодневни знатижељници на пропутовању, или викенд-посетитељи.

Главни градски трг, Трг Бораца, тада живне. Оивичен је неколиким једноспратним кућама типичне планинске архитектуре, с доминантним спомеником Палим борцима у ИИ свјетском рату. У непосредној близини налази се сједиште управе Националног парка Биоградска гора (в. то, 14 км од Колашина према Мојковцу, в. то.), и Градски музеј са скромном поставком етнографских експоната. Ваља обићи цркву подигнуту послије ослобођења из 1878.

Колашинску атракцију свакако представља приватна ботаничка башта „Диловине“, власника Данијела Винцека, планинара, коаутора неприкосновеног водича кроз све црногорске планине (књига „Планине Црне Горе“ налази се у јавној продаји), и аутора књиге „Мали планинарско-алпинистички појмовник“. Винцек је освојио врхове свих црногорских планина, и женска срца! То стога што до недоступних врхова никад није долазио сам.

То је увек чинио с трагично преминулом супругом Вером, и постао најпознатији романтик међу овдашњим планинарима, и напознатији планинар међу романтицима! Данијел Винцек засадио је у својој атрактивној ботаничкој башти све најаутентичније биљне примјерке с подручја планинске Црне Горе. Ботанички врх обавезна је станица свих знатижељника, планинара, еколога и љубитеља природе.

Излетишта: Парк природе Биоградска гора (Биоградско језеро је на надморској висини од чак 1094 м); Пешића језеро, велико и мало; Шишка језера, велико и мало, и Урсуловачко језеро.