Монтенегро.цом интервју: Проф. Др. Милан Вукчевић, директор Центра за исељенике Црне Горе

Проф. Др. Милан Вукчевић (четврти са лијева) са члановима фолклорне секције клуба "Морача" из Крања на Петовданском сабору у Ријеци 2004. године ПОСТЕПЕНО ОСМИШЉАВАЊЕ И ЈАЧАЊЕ ВЕЗА СА ЦРНОГОРСКОМ ДИЈАСПОРОМ Монтенегро.цом: Постовани професоре Вукчевић пре свега желим да изразим велико задовољство шта имамо прилику да поразговарамо. Овај интервју са наше стране никако не схватамо само као обичан разговор. Ми сматрамо да он на наки начин симболизује тренутак у којем се сви скупа налазимо као и време које је иза нас. Посебно када узмемо у обзир ђелатност ваше институције и Монтенегро.цом-а који од свог оснивања далеке 1996 године, од тренутка када је свету отворио врата Црне Горе на глобалној мрежи посвјећује веома велику пажњу нашем исељеништву. Те године када је основан наш wеб сите на жалост веома мали број људи у Црној Гори је уопште могао да схвати значај интернета и представљања Црне Горе, њених потенцијала преко глобалне мреже. Но ипак сви ми имали смо срећу јер као шта се то увек деси, слични људи са сличним убјеђењима се пронађу скоро увек где год да су, а тако је било и у овом случају. Колико сте упознати са радом montenegro.com-a током деведесетих година? Пре свега ту мислимо на: наша учешћа на конгресима диаспоре, подршку првим окупљањима црногорских исељеника у УСА, креирању првих wеб сајтова диаспоре, подршку оснивању организација широм света, издавачком ђелатношћу, процесу националног освјешћивања, као и многим другим процесима којима смо дали значајан допринос? Др. Милан Вукчевић: Као шта је познато, деведесетих година прошлог века, за разлику од других република еx-југославије, практично је престала са радом Матица исељеника Црне Горе која је представјала организовани начин комуникације са црногорским исељеницима на начин примјерен времену њеног деловања. Након тога, пуних дванаест година, запостављена је сарадња са нашим исељеницима. Контакти са њима одвијали су се претежно захваљујући ентузијазму и упорношћу појединаца. То значи да је и овај сегмент активности Црне Горе био уређен на добро познат начин: изванредни појединци, али без установљеног система. Овај период остаће упамћен и по пионирским, за корак испред свог времена, активностима групе младих људи окупљених око сајта Монтенегро.цом. Тај визионарски напор испољен на бескомпромисан начин примјерен младости, створио је дубоко позитивну енергију, која је иницирала многе касније процесе. Монтенегро.цом: Ви сте данас на челу једне веома значајне институције. Са наше стране имате све похвале и сву подршку у раду. Признајемо да је у почетку код нас постојала доза скептицизма иако у то време нажалост због познатих догађаја нисмо били активни. За кратко време сте успели да институционализујете и каналишете многе процесе који су се услед дугогодишњег непостојања адакватне подршке од стране државе могли веома лако да заувек ишчезну. То је нешто шта смо ми сами јако добро осјетили на својој кожи. Реците нам како сте задовољни постигнутим резултатима, односом исељеника према вашим напорима и свакако саме државе према ономе шта сте остварили до сада? Др. Милан Вукчевић: После неколико неуспјелих покушаја да се институционализује веза са исељеницима, тек је средином 2002. године основан Центар за исељенике Црне Горе. Од самог почетка ми смо предузели мере да обновимо покидане везе са нашим исељеницима и осмислимо сарадњу са њима. У том циљу поставили смо принципе да уђемо у пројекте које објективно можемо завршити без мегаломанских идеја које се у овом времену не могу реализовати. При томе смо користили позитивна искустава других, као шта су сличне организације у Хрватској и Словенији чије су активности издржале пробу времена. Све наше активности документујемо на модеран начин и тако обезбјеђујемо постојаност и темељитост послова и за људе који ће касније радити у Центру. На истовјетан начин смо уважили и поштујемо позитивне резултате наших претходника из Матице исељеника Црне Горе. То обезбјеђује дубину и континуитет у процесу од суштинског значаја за државност Црне Горе у процесу организовања њене дијаспоре. На овим темељима ми постојимо и полако јачамо. Већ смо остварили запажену и обострано корисну сарадњу са скоро свим клубовима и асоцијацијама црногорских исељеника и грађана који по разним основама бораве у иностранству, како у домену остваривања њихових права тако и пословних веза са субјектима у Црној Гори. Наше акције и пројекти за јачање сарадње са црногорским исељеницима имају релативно добру подршку државе Црне Горе, иако су финансијска средства недовољна, шта представља лимитирајући фактор за већи замах. Монтенегро.цом: Реците нам нешто више о приоритетима Центра за исељенике у наредној години, активностима, планираним пројектима? Др. Милан Вукчевић: Према Уставној повељи СЦГ, дијаспора је и формално у надлежности чланица заједнице. Србија има своје Министарство за дијаспору, а ЦГ Центар за дијаспору. Дакле ово је један од сегмената где је и формално постигнута пуна независност. У складу са програмским опређељењима и објективном ситуацијом у Центру је предузето више активности које су резултирале оствареним пројектима, а један број је у фази реализације. За ову прилику издвојићу само две које су непосредно пред нама: а) У складу са захтјевом већег броја асоцијација наше дијаспоре, повећаним интересовањем страних дипломатско конзуларних представништава и стварним потребама да се на објективан, савремен и приступачан начин светска јавност упозна са Црном Гором и њеном прошлошћу Центар је приступио реализацији пројекта за израду књиге "Историја Црне Горе од најстаријих времена до 2003". Ова књига има посебну важност и значај сада када се активира домаћа и светска јавност за признање Црне Горе као суверене и независне државе. Књига ће се штампати на нашем и енглеском језику и биће дистрибуирана појединцима и библиотекама по свету. Аутори су већ афирмисани историчари др Живко Андријашевић и др Шербо Растодер. б) У мају месецу у Бару ће се одржати изборна скупштина Савеза Црногорских Асоцијација Европе (СЦАЕ) која окупља преко 10 удружења и асоцијација црногорских исељеника из европских земаља. Већ су почеле припреме за одржавање ове скупштине. Организатор и координатор свих активности је Центар за исељенике Црне Горе. Монтенегро.цом: По Вашем мишљењу где се налази наша дијаспора данас? Колико квалитетно је она организована? Шта је то шта је најнеопходније да урадимо сви скупа (и са једне и са друге стране) како би се односи Црне Горе и нашег исељеништва, где год оно било, подигли на још већи ниво? Др. Милан Вукчевић: Често кажемо да је још једна Црна Гора ван Црне Горе. Ја бих рекао елитна Црна Гора. Наши исељеници живе и раде по правилима развијених земаља света те нико не може да сумња у њихова знања и искуства. Зато Црна Гора рачуна на своју дијаспору: само заједничким снагама са исељеницима може да оствари напредак. Имајући у виду да је Црна Гора релативно мала држава, са невеликим бројем становника, сразмјерно томе она нема велики број својих исељеника шта несумљиво отежава њихово организовање. Занимљиво је ипак да су црногорски исељеници и у периоду постојања заједничке државе СФРЈ (када су постојали заједнички клубови за све исељенике бивше СФРЈ) ипак имали своје националне пунктове окупљања и дружења у којима су задовољавали своје националне и културне потребе као и комуникацију са завичајем. Зато је свака република бивше СФРЈ имала своје посебне матице исељеника. О томе је опширније писано у фељтону нашег часописа «Дијаспора Црне Горе» средином прошле године. То значи да окупљања црногорских исељеника у националне асоцијације нису новијег датума. Ипак, наше време карактерише растући тренд глобализације заснован на технолошким променама које стварају повољне услове да се оствари пуно јединство са дијаспором. Будућност сарадње са дијаспором видим, примјерено времену, у интересним односима, емоцијама само протканим а на рационалан начин утемељеним. Црногорска дијаспора мора постати важан фактор сарадње између старе и нове домовине. Наши исељеници у овом времену могу помоћи своју матицу не само својим материјаним улагањима и угледом у срединама у којима ђелују, већ и интелектуалним капиталом, посебно млађе генерације исељеника. Та, на светској арени стечена знања, са интелектуалним капиталом у Црној Гори који највећим делом станује под крововима универзитетских институција, представљају темељ сваке - посебно мале државе. На матици је да нађе форме организације, користећи рационално постављену дипломатску мрежу и утемељивши своју привреду да буде захтјеван корисник нових знања. Присјетимо се само колико је младих стручњака напустило Црну Гору последњих петнаестак година изградивши успешне каријере у развијеним срединама, а да домовина још није нашла механизме да их укључи у своје развојне планове. Ипак, има позитивних помака у последње време који су условљени приватизацијом, тржиштем и неопходношћу прихватања светских стандарда. Монтенегро.цом: Реците нам нешто више о структури Центра, начину рада, о вашем часопису, wеб сајту. Замолио бих Вас и да појасните нашим посетиоцима у којим стварима Центар све може пружити помоћ, подршку нашим људима који живе у другим земљама? Др. Милан Вукчевић: Центар за исељенике ђелује у оквиру МИП-а Црне Горе. На састанцима Управног одбора Центра опређељују се стратешки правци активности које извршни органи спроводе. Кратко ћемо навести само један број тих активности: - Постављен је wеб сајт центра који се редовно ажурира и дограђује у складу са сугестијама исељеника. - У сталној смо комуникацији са већим бројем наших клубова исељеника као и појединцима. Трудимо се да од меродавних органа и појединаца добијемо одговоре на сва питања која постављају исељеници, која су обично од ширег значаја и која редовно објављујемо у посебној рубрици на нашем сајту. - Кроз анкете и сталну комуникацију ажурирамо базу података и тиме стијечемо информацију у број и интересовања наших исељеника шта је неопходно за стратешке и промишљене активности. - Покренут је и часопис Дијаспора ЦГ који излази на нашем и енглеском језику. Часопис обрађују питања од суштинског значаја за дијаспору и свој садржај прилагођава жељама читалаца. - Покренули смо и библиотеку Дијаспора Црне Горе у којој ће значајна дела из ове проблематике бити сачувана од заборава. - Посетили смо многе исељеничке средине при чему настојимо да постигнуто заједништво културних, националних и конфесионалних различитости Црне Горе, које као наше велико цивилизацијско достигнуће има свој израз и у дијаспори. Тиме се ствара и јача црногорска дијаспора као снажна потпора Црној Гори и њеној државности. - Посредством наших исељеника из разних крајева света, доводимо веома компетентне делегације из иностранства и то привредне, универзитетске и друге чиме наши људи, на један посредан начин, помажу својој домовини у повезивању образованих и пословних људи из иностранства са Црном Гором. - Радимо на пројекту улагања дијаспоре у привреду Црне Горе на принципима обостраног интереса кроз сарадњу са органима Владе. Монтенегро.цом: Данас многе државе улажу велика средства у развој и његовање односа са диаспором. Постоје многи примјери изузетно великог значаја и улоге Диаспоре у дешавањима и процесима у земљама порекла. Свакако Израел и Јерменија представљају најбоље узоре за све. И у нашем окружењу има много позитивних пријмера (Словенија, Хрватска итд. ) где је потенцијал који нуди диаспора искориштен на прави начин. Каква је сарадња Центра са сличним институцијама у окружењу и свету? Др. Милан Вукчевић: Пуно је позитивних примјера сарадње наших исељеника са домовином у европским и ваневропским земљама. За наше активности, као шта сам већ истакао, су била драгоцјена искуства земаља у окружењу, посебно нових држава насталих од бивше Југославије. Ове институције које се баве проблемом исељеништва посетили смо и настојимо да примијенимо њихова искуства, шта је с обзиром на њихово дуго трајање, веома значајно. Монтенегро.цом: Трагом неких наших процјена као и наших сарадника покушавамо да дођемо до шта прецизнијег броја наших исељеника свих генерација у свету. У Латинској Америци мислим да имамо поприлично тачне податке око 20 000 до 22 0000 све скупа од чега 70% до 75% отпада на Аргентину. У Северној Америци неке процјене говоре да има око 50 000 старог исељеништва без процјене о приливу у последњиих 30 година. У еx југословенским републикама постоје прецизни пописи итд. Са којим подацима располаже Црна Гора када је реч и броју наших исељеника свих генерација у свету? Др. Милан Вукчевић: Када се говори о питању исељеништва треба имати у виду да је дуга историја црногорских исељавања. Први писани трагови датирају од краја XВ века. Стање у црногорској дијаспори је у тијесној вези са стањем у матици. Када је изгубљена државност Црне Горе, њени исељеници су се утопили у југословенску а касније српску дијаспору. Тек у последње време, са јачањем државотворне идеје, јавља се организована црногорска дијаспора, са црногорским клубовима и асоцијацијама. У Центру је формирана база података која се стално ажурира, али због наслијеђеног неповјерења, ипак је тешко сачинити прецизну информација о броју наших исељеника. Такође лимитирајући су и неједнаки национални осећаји на дугој вертикали нашег трајања. Један број наших исељеника је кроз дуги период неодржавања веза са постојбином изгубио осећај националне припадности. Према резултатима последњег пописа највише исељеника је из општина на северу и југу Црне Горе: Плав (57.4%); Рожаје (22.2%); Беране (16.9%); Улцињ (30.5%); Бар(13.8). Чини се да је наша дијаспора, најбоље сачувала свој идентитет и најбоље организована у земљама западне Европе и Северне Америке. Ради потпунијег схватања питања црногорског исељеништва и активности наших грађана у иностранству треба имати у виду чињеницу да је Црна Гора стара, али и невелика држава чији највећи потенцијал су њени генетски јаки људи, који су навикли да се изборе и израде позиције и у најтежим условима. Зато је рад на обједињавању људског потенцијала Црне Горе од посебног значаја и представља један од приоритета државне политике Црне Горе. У том великом послу, имаћемо резултате само ако будемо радили на један начин заједно, тј. интензивно сарађујући са нашим исељеницима. Монтенегро.цом:Желимо Вам пуно успеха у раду. Надам се да ћемо у наредном периоду имати прилике да још интензивније сарађујемо. Као шта знате започели смо са низом нових сервиса на нашем сајту. Број људи из диаспоре који нам се обраћају због многих ствари из дана у дана је све већи тако да истовремено расте и потреба за пружањем адекватне помоћи и подршке. Хвала Вам на разговору. Гордан Стојовић Монтенегро.цом