Монтенегро.цом интервју: Др. Ненадом Поповићем, један од осниваца Предсједништва Савеза црногорских асоцијација Европе Драги посетиоци, Монтенегро.цом наставља серију интервјуа са личностима из дијеспоре. Уједно користимо прилику да позовемо све оне са којима нисмо у контакту, а на било који начин имају жељу да шира јавност сазна о њиховом раду, намерама и жељама. Ове седмице смо разговарали са др.Ненадом Поповићем, једним од утемељитеља и чланом Предсједништва Савеза црногорских асоцијација Европе (СЦАЕ); једним од људи којима припада највећа заслуга за коначно обједињавање и организовање нашег исељеништва у земљама Западне Европе, на један модеран и ефикасан начин.

Сједница СЦАЕ Монтенегро.цом: Господине Поповићу, знам да већ дуго година пратите наш рад и да сте упознати са свакако једном од темељних тачака наше уређивачке политике. Дакле, праћење, рад и развој односа са нашом дијаспором где год она била и како год се ти људи осећали. Током ранијих година наш сајт је имао много интензивнију сарадњу са организацијама и појединцима са других континената (највише Јужна и Северна Америка). Некако чини нам се да је дијаспора у Западној Европи најкасније кренула са организовањем. Међутим, данас организације, које су у склопу СЦАЕ , представљају најорганизованији део нашег исељеништва уопше. Др. Ненад Поповић: У праву сте кад кажете да је дијаспора у Западној Европи најкасније кренула са организовањем. То је било условљено структуром људи из Црне Горе који дуже време живе на овим приосторима. Ви се интензивно бавите проучавањем дијаспоре, па знате да је и поред географске близине, она релативно млада и све до 50-тих година 20-тог века врло непостојана. Боље речено, те земље су биле само успутна станица на путу за Северну и Јужну Америку и Аустралију. Париз, Беч, Болоња, Франкфурт, Леипзиг и Амстердам били места школовања одређеног броја Црногораца у 18. и 19. веку, али нису и остали место њиховог пребивања. Скоро да би се симболично могло рећи, да је наш први прави исељеник у Њемачкој, постала принцеза Ана, која је удајом и уласком у значајну срдењоњемачку кнежевску кућу вон Баттенберг, дошла да живи са својим супругом у Дармстадту, граду удаљеном 40 км од Франкфурта. Талас политичке емиграције у току и након И светског рата, заобишао је земље Западне Европе. Током рата и неколико година након њега, могло се говорити о нашој емиграцији у Италији ( мислим на војску у Гаети и Барију) и Француској (око краљевске породице и Владе у избеглиштву), но већ 30- тих година 20-тог века ти људи су се делом вратили у Црну Гору или наставили даље у прекоморске земље. Остао је занемарљив број наших исељеника без озбиљнијих активности у тим земљама. После ИИ светског рата, долази талас политичке емиграције из Црне Горе која због своје националистичке и углавном, великосрпске идеолошке провенијенције није имала интересовања да ствара црногорска удружења. Чак је радила и супротно. Пригушивала је сваку помисао о црногорској посебности, сводећи је само на српски фолклорни привјесак. У Западну Европу педесетих година почиње да пристиже такозвана економска емиграција или како су их звали ”радници на привременом раду у иностранству”. Они су били инкорпорисани у тзв. југословенске клубове који су били под апсолутном контролом комунистичке партије и УДБЕ. Ова економска емиграција је потицала, највећим делом, из неразвијених и рубних подручја Цррне Горе, углавном њених североисточних делова. Почетком 90-тих година, та некадашња економска емиграција, изложена јаком пропагандом и притисцима, постаје емиграција највећим делом ненаклоњена поновном успостављању црногорске државности и истицању црногорске посебности. По принципу: “Конвертит да би се доказао, мора бити већи католик од Папе”. Многи од тих људи се истичу у блаћењу свега шта „мирише“ на црногорску нацију, језик , цркву и традицију. Неки од тих људи се не либе ни да јавно и свечано у новинама објављују ступидите попут оних, да ће Црну Гору тужити Суду у Старзбуру уколико се садашња власт усуди да распише референдум. Управо тих 90-тих година у Западну Европу стиже још један талас исељеника, претежно младих и високообразованих људи, који доносе нови импулс и квалитет у црногорску дијаспору. На почетку, највише путем интернета покушавају да се чвршће повежу, размјењују информације и одржавају везу са домовином и национално свјесним снагама у њој. Ето, мало подужи увод који ће, надам се, Вашим читаоцима дати једну комплетнију слику о историјату организовања црногорске дијаспоре у Европи.

Оснивачи СЦАЕ Др Ненад Поповић и принц Никола Петровић Његош Монтенегро.цом: Пре свега реците нам нешто о историјату и структури СЦАЕ. У којим све земљама ђелујете, којим се све активностима бавите и који су ваши циљеви? Др. Ненад Поповић: Савез црногорских асоцијација Европе је основан 15. јула 2000.године у њемачком граду Бергхеиму, а основале су га већ постојеће црногорске асоцијације из Њемачке, Француске, Хрватске и Чешке. Томе је претходило више од годину и по дана, које сам провео у претраживањима по интернету, новинама и другим медијима, телефонским именицима, корепонденцији са постојећим црногорским у Северној Америци и Аустралији, све у циљу да прикупим шта више информација о црногорским удружењима у Западној Европи и да за ту идеју анимирам сто више истакнутих појединаца који су деловали самостално. Оснивачкој скупштини је у априлу 2000. године претходио скуп иницијативне групе у Паризу, ђе нам је домаћин био црногорски престолонасљедник Никола Петровић Његош и удружење “Солидарите-Монтенегро”. Овај труд око оснивања Савеза моји драги пријатељи су из удружења и поред мога противљења, наградили избором за првог предсједника СЦАЕ. Знајући које ми професионалне обавезе предстоје, добијањем места асистента на стоматолошком факултету у Киелу и специјализације, покушао сам да их од тога одвратим. Две године касније, виђећи да ни уз највећи труд, због недостатка времена, не могу квалитетно обављати ту функцију на сопствени захтјев, пренио сам на једног од потпресједника. СЦАЕ је организована на територијалном принципу. Чланице су удружења или њихови савези на нивоу држава и СЦАЕ представља њихову кровну организацију, која респектује самосталност чланица и има улогу да координира њихове активности, омогућује бољу размјену информација и обезбјеђује јединствен и ефикасан наступ код институција у домовини и Европи. Свака земља у одлучивању је равноправна и у Предсједништву СЦАЕ представљена са једним потпресједником. Циљеви и активности су усмерени у правцу његовања култура и језика Црне Горе, њених обичаја и традиције, презентације културних тековина Црне Горе и развијање пријатељства са грађанима земаља у којим живимо, организовање хуманитарне помоћи, помагање образовања младих и јачања свих облика веза са домовином. Од досадашњих активности бих истакао организовање прикупљања финансијске помоћи независним медијима у Црној Гори, подсреством наше некадашње фондације МОНТЕМЕДИА. Шта се тиче васпитно-образовних, ту је организовање летње школе француског језика у Рожајама, а од културних, промоције књига проф. Никчевића “Црногорска граматика” и “Црногорски правопис” у Загребу, логистику за изложбу савременог црногорског сликарства у галерији Деутсцхе Wелле у Кöлн-у. Присуство КУД «Његош» на смотри фолклора Европе у Равенсбургу, у организацији г. Саше Бабића. Пратимо сваку појаву црногорских институција и фирми на међународним сајмовима и презентацијама и по потреби, шта је увек случај, будемо од помоћи. Неколико пута су у организацији нашег генералног секретара г. Љуба Дабовића, за Црну Гору ишле делегације њемачких привредника. Шта се тиче наших чланова, ми се водимо принципом да је свако од нас, амбасадор Црне Горе у својој улици, фирми, кругу пријатеља и комшија у земљама у којим живимо. Не штедимо време да тим људима објаснимо, њима тешко схватљиве балканске заврзламе и прикажемо Црну Гору у правом светлу. Такав однос имамо и према медијима у тим земљама. Реагујемо на непрецизне и уопштене текстове и информације о Црној Гори и лобирамо у корист њене државне независности. СЦАЕ је пресликана Црна Гора у Европи. Чланови су грађани Црне Горе, без обзира на националну и верску припадност. Када погледате листу руководства наше организације, препознаћете људе свих нација и религија који живе у Црној Гори. Земље чланице или боље рећи подружнице СЦАЕ постоје данас у Њемачкој, Француској, Хрватској, Словенији, Аустрији, Швајцарској, Чешкој и Холандији. Монтенегро.цом: Осим земаља у којима постоје већ оформљене организације имате ли контаката са појединцима из других крајева Европе или постоје најаве да ће ускоро доћи до оснивања нових организација? Др. Ненад Поповић: Оснивање подружница у осталим европским земљама је од почетка за нас је био приоритет. Одмах након оснивачке Скупшине, јула 2000.године, покренули смо активности на оснивању црногорских удружења у Швајцарској, Аустрији и земљама Бенелуxа. Крајем 2000. године основане су црногорске асоцијације у Швајцерској и Холандији и нешто касније у Аустрији. У Луксембургу и Великој Британији имамо наше поверенике који на томе раде . У Британији имамо значајну подршку у личности г. Милана Николића и његове интернет станице www.montenet.org . Удружење Монтенегро из Соцкхолма г. Ђокића и г. Секулића је начелно прихватило чланство, али због велике удаљености то још нисмо реализовали у писменој форми. У Данској ћемо подржати напоре г. Воја Трифуновића да прошири већ сада респектабилну електронску библиотеку црногорске културе МОНТЕНЕГРИНА. У Њемачкој, ђе је и највећи број активних удружења, постоји тренд формирања удружења који окупљају не само црногорске грађане него и пријатеље Црне Горе из њемачког окружења, утицајне људе из привреде, културе и политике који могу Црној Гори бити од користи. Изузетно успешан модел таквог прогресивног удруживања је остварио г. Љубо Дабовић у Нüрнбергу са својим Францако-Црногорским удружењем. Истог типа ће бити и удружење ”Принцеза Ана вон Баттенберг” које ће окупљати црногорске грађане и њихове пријатеље из њемачке покрајне Хессен, а чијем ћу организовању приступити чим ми професионалне обавезе то дозволе. Монтенегро.цом: Ви сте признати љекар и живите у финансијском срцу Њемачке. Данас у тој земљи већ живи значајан број друге генерације наших исељеника. Можете ли нам нешто више рећи о њиховом односу према земљи свог порекла, који је ниво заинтересованости и како они реагују на дешавања у Црној Гори? Др. Ненад Поповић: У том, како кажете финансијском срцу Њемачке, постоји значајна група наших грађана прве генерације и они показују јак ниво заинтересованости за дешавања у Црној Гори и реагују онако како сам Вам већ описао. Друга генерација тих исељеника показује много мање интересовања за дешавања, гледају на Црну Гору као дестинацију ђе иду на релативно јефтино летовање у односу на друге медитеранске земље. Најчешће нису потпуно интегрисани у њемачко друштво и воде једну врсту паралелних живота. Њихова незаинтересованост и неинформисаност је плодно тло за асимилаторе у мантијама, којих је Њемачка препуна. Ипак, охрабрује да је један број Црногораца друге генерације, томе одолио и то се најбоље показује учлањивањима у наше организације и њиховим активним учешћем у њима. Најчешће се ради о младима који су у Њемачкој стекли високо образовање. Монтенегро.цом: Колики је тренутно степен заинтересованости и, наравно, мотивације за повратак у Црну Гору и евентуална улагања. Наравно, пре свега, мислим на млађу генерацију и на наше пословне људе. На који начин они доживјавају правила и услове за улагања у земљи порекла? Др. Ненад Поповић: Повратак у правом смислу речи, постоји само у плановима наших грађана прве генерације и то у облику провођења мирних пензионерских дана у Црној Гори. Друга генерација и исељеници дошли 90-тих година, не помишљају на повратак, а на идеје о инвестицији капитала у Црној Гори гледају са великом резервом управо због непознавања правила и услова улагања. Пошто најчешће воде своја мала предузећа или раде у великим фирмама, не могу се упустити у отварање погона или фирми у Црној Гори, јер би то изискивало њихово стално или врло често присуство у домовини. Тренутно је куповина некретнина једини вид инвестиција који је раширен код наших исељеника у Европи. Ту их, кажу, најмање глава боли!

Предсједништво СЦАЕ Монтенегро.цом: Каква је Ваша сарадња са исељеничким организацијама у другим деловима света? Др. Ненад Поповић: Ако се изузме злоупотреба ИИ Светског конгреса Црногораца на Цетињу 2000.године од стране неколико појединаца, може се рећи, јако срдачна и коректна. Посебно бих нагласио помоћ Етничке асоцијације Црногораца у Аустралији, на челу са г. Михаилом Мандићем, који су ми пружили помоћ у сакупљању података, адреса и у организацији саме европске асоцијације. Са асоцијацијама Канаде и Северне Америке г. Караџица и г Петрановића имамо срдачан однос. Њихов је представник био је гост на нашим седницама, а и наши су били у Америци. Монтенегро.цом: Како сте задовољни са институцијама у Црној Гори и њиховим сарадњом са СЦАЕ? Др. Ненад Поповић: У том контексту бих истакао и похвалио рад МИП-а Црне Горе у време министра г. Луковца. Контакт са дијаспором касније је преузео Центар за дијаспору и то је био корак од седам миља у сарадњи домовине и исељеништва. Јако добру културно-образовну сарадњу имамо са Матицом црногорском. Иако нису институција, овом приликом бих истакао изузетну предусретљивост нашег националног авиопревозника МОНТЕНЕГРОАИРЛИНЕС-а, који су нашим захтјевима увек излазили у сусрет и тиме значајно помогли наше активности на организационом и хуманитарном плану. Посебно ме као Црногорца радује, када од независног извора са франкфуртског аеродрома (по промету други у Европи), сазнам да су службеници и посаде те компаније, која је лична карта наше земље, стекли за ово кратко време високи професионални рејтинг међу гигантима попут Луфтхансе и других. Са верским организацијама у Црној Гори (Црногорска православна црква, Исламска заједница Црне Горе и Католичка црква у Црне Горе) односе гаје сами чланови уз подршку асоцијације. Тако је ове године у просторијама Црногорског удрузења у Бечу организиована прослава Бајрама, а нешто раније, ево добијате ексклузивну информацију коју није добио ниједан медиј у Црној Гори, у Франкфурту су се први пут у дијаспори, налагали црногорски бадњаци. Монтенегро.цом: Као шта сте примјетили свакоденевно радимо на осавремењавању и побољшању нашег wеб сајта. Како сте задовољни његовим садржајем и сервисима које смо почели да нудимо од недавно? Др. Ненад Поповић: Попут многих исељеника, посећујем често Вас изванредни wебсајт. Понуда некретнина, као шта рекох, врло је занимљива нама у дијаспори и надам се да сте већ наишли на добру резонанцу. Моја омиљена рубрика су Ваше путописне репортаже. Ево, пре 2-3 неђеље сам са својом ђецом још једном прегледао све и изабрали смо три маршруте које ћемо обавезно обавити при нашој следећој посети Црној Гори. Такође, радо читам Ваше прилоге о црногорским насеобинама у Аргентини. На крају и једна сугестија. Једино шта ми недостаје на Вашем новом сајту је баннер са старог сајта на коме је писало: ВОЛИМО ТЕ ЦРНА ГОРО – WЕ ЛОВЕ YОУ МОНТЕНЕГРО. Монтенегро.цом: Хвала Вам на разговору, надам се да ћемо ускоро имати прилике да се сретнемо. Гордан СТОЈОВИЋ Монтенегро.цом