У Црној Гори се јако мало зна о хиљадама наших исељеника који су у протекла два века насељавали, живели и радили широм Северне и Јужне Америке. У ствари сазнања су јако уска, мада се зна да је негде некад било много наших људи који су мукотрпно радили у рудницима. На жалост, податци о њиховом начину живота, организовању, истинским мукама, голготама, су нам још увек потпуно непознати.

У то време највеће црногорске колоније су биле у Монтани (Бутте, Биллингс), Пенсилванији-Хазелтон у УСА, Тандил, Генерал Мадариага и Цолониа Ла Монтенегрина у Аргентини, а два највећа црногорска града у Диаспори су били Дероит и Буенос Аирес. Велика концентрација Црногораца била је и у Калифорнији, Чикагу и на Аљасци. Скоро да није било већег града у обије Америке, где се нису могле наћи групе наших исељеника.

Живот и опстанак многих колонија био је везан за индустријске или природне ресурсе који су се тамо налазили. Тако су, на примјер, места која су некад била најсељена великим бројем наших исељеника била у близини рудника и каменолома.Та места су постепено, временом постајала све мања и људи су касније реемигрирали у друге крајеве. Тако је било у Тандилу у Аргентини, и у бројним рударским насеобинама у Монтани, УСА. Другачије је било са оним колонијама које су се бавиле пољопривредом, оне су се временом само увећавале. Тако је на примјер у Ла Цолоиа, Монтенегрина, у Аргентини.

Монтенегро.цом је први почео са откривањем и истраживањем Диаспоре на модеран начин. Успели смо да дођемо до великог броја открића. Захваљући сарадњи са г Јорге Мацхадом, са Станфордског Универзитета, црногорској јавности смо по први приказали велико дело Николе Петановића, засигурно највећег мислиоца, ствараоца у Диаспори свога времена, иначе потпуно непознатог у домовини коју је толико задужио.

Напуштајући рударска насеља, црногорски досељеници нису остављали много ствари за собом, најприје, јер их нису ни имали. Рударски живот је био тежак, и буквало је омогућавао свега нешто више од пуког преживљавања. Сам животни век рудара је био јако кратак, како због честих несрећа у рудницима, тако и због великог броја болести које су се јављале као последица дугогодишњег боравка у рударским окнима. Монтенегро.цом вам данас открива још једну, до сад јако мало познату страницу у историји нашег исељеништва. Без много речи, са сликама које саме говоре. Надгробни споменици из Беар Цреек-а са натписима који говоре много више од икакве приче. Нијеми свједоци прошлих времена.

Велику захвалност дугујемо господину Цлеве Киммел-у који нам је омогућио да добијемо права на обајвливање ових јединствених слика. Дугујемо му захвалност не само у наше име, него и у име свих наших људи, јер је својим ентузијазмом успео да сачува од заборава, за нас све, веома драгоцијене податке.

Током Јуна месеца 1988 године група младих YГФ чланова посетила је гробље у Беар Цреек-у, које је лоцирано неколико миља изван Ред Логе, како би прикупили податке са гробља и информације из околине. Слике које су пред вама направили су Билл Цоркy Кнебел за Царбон Цоунтy-Монтана Цеметерy Рецордс. Оригинали се чувају у Генеолошком ођељењу - Пармлy Биллингс библиотеке. Гордан Стојовић www.montenegro.com