Кућа Васа Ћуковића у центру Денвера данас. Постоји безброј фантастичних прича са америчког запада. По многима од тих прича снимљено је десетине филмова преко којих је и веома специфичан начин живота у тим крајевима света током деветнаестог века постао познат и препознатљив. Међу именима људи који су у тим давним временима живели на „дивљем западу“ како је иначе жаргонски назван, могу се пронаћи многа која су пореклом из наших крајева. Списак је заиста разноврстан, наши досељеници се помињу као каубоји, копаци злата, борци против индијанаца, револвераси, власници салуна-трговина, рудари, ренџери, серифи, официри америчке војске итд. Прича о браћи Перазић, који су након шта им је убијен најстарији брат Никола у потрази за осветом јурили убицу по читавом западу је једна од живих легенди које се и дан данас препричавају. Има још много таквих прича о судбинама, подвизима наших људи на америчком западу, свакако међу њима треба посебно истаћи причу о човеку који се звао Васо Ћуковић или Цхуцк Цхуцковицх како су га звали у америци. То је прича о истинском остварењу тзв „ америчког сна“ о невероватном успону и богатству, али и незапамћеном доброчинству и привржености својој родној земљи. Васо Л. Ћуковић (1858 – 1933) син Лазара и Стане, рођен је у Рисну у трговачкој породици. По виспрености и сналажљивости у многоме се разликовао од својих тадашњих вршњака. Родитељи који су препознали његов велики потенцијал доносе одлуку да га пошаљу на школовање у Трст где проводи скоро шест година. За време боравка у Трсту обвладао је са многим свијетским језицима италијанским грчким, француским, њемачким. Пошто је био изузетно немирног духа и жељан авантуре 1876 године одлази у Америку. Покушава да започне са трговачким послом у Неw Yорку ,али посто није имао довољно капитала доноси одлуку да се отисне даље на запад и тако доспијева у град Рено у држави Невади. Тамо се сусреће са још неколико исељеника из Боке и ођедног Ришњанина позајмљује 100 долара са којима доспијева у град Денвер у држави Колорадо. У време његовог доласка Денвер је био мали типични полу дрвени градић на западу, али број становника је у наредним годинама у читавом Колораду повећан за пет пута. У то време највећи број досаљеника је пошао према планинама у потрагу за златом, Васо доноси одлуку да остане у граду где започиње свој бизнис. Временом новац почиње да улаже у неплодно земљиште шта је многе чудило, али управо у томе је био кључ његовог успеха. На готово до тада безвриједном земљишту почео је да се шири град и да се граде велике топионице. Васо постаје један од најбогатијих људи у том ђелу УСА. Од тренутка од када је стекао велико богатство посвећује се хуманитарном раду који је био усмерен искључиво помагању старог краја. Огромну количину новца слао је у домовину након балканских радова, након првог свијетског рата, а у част родитеља 1922 оснива „ Фонд Лазара и Стане Ћуковић“. Гради велики и модрени дом културе у Рисну. Након смрти опоруком оставља сав свој иметак који се мерио у милионима долара за добро људи свог родног краја. Највећи споменик његовом доброчинству је специјална болница у Рисну која носи његово име, саграђена је непосредно пре другог свијетског рата. Након другог светског рата многе здраствене институције у Црној Гори опремљене су из фондова заоставштине Васа Ћуковића који је у Колораду био познат као Васо „Цхуцк“ Цхуцковицх.

“Тхе Наварре” бивша коцкарница чији су власници били Ед и Васо Кућа у којој је живио коју американци зову“Цуррy Цхуцковицх Хоусе” ( Кућа Васа Ћуковића) саграђена је 1888 године. Данас је то најстарија преостала зграда у центру Денвера и под заштитом је државе. Окружена са свих страна модреним грађевинама и небодерима, сведочи о давним временима када је град Денвер тек био у успону. Још једна стара зграда која је један од симбола највећег града државе Цолорадо је и „Тхе Наварра“, одмах поред ње се данас налазе два најбоља хотела у центру Денвера, Адамс Марк и Броw Палаце. Зграду су саградили Васо Ћуковић и његов пословни партнер Ед Цхесе, а постала је позната по томе шта је у њој била смештена најпознатија коцкарница у Колораду чији су власници такође били Ед и Васо. Фотографије кућа у Денверу добили смо захваљујући господину Дарку Лабудовићу из Денвера, овом приликом му од срца захваљујемо Гордан Стојовић .