У сталној потрази за просторима који јој припадају, постаје опсједнута осецањем неприпадања. Празнина постаје топла и једино прихватљива. Убијеðена да кораца кроз свест непоколебљиво, намеце себи својства која нијесу дио ње. У куци, у којој је доминирала хладноца и буð, у сред бескрајно тихе ноци, нагло отвара врата. Призор који је угледала постаје њена једина прица.
Бјелина ју је дуго оптерецивала: ходати кроз замишљени снег и немати осецај да је непостојан, посматрајуци га као црне кристале и извор топлоте. Светлуцање лаког материјала везује њену истину за страх. Ипак, ту се осеца као у склоништу. Поциње да брине само о плавој боји.
Роðена је у граду из којег никад није отишла и сјеца се сваке куце у којој је боравила. Околности и окружење су увек били на њеној страни, а дуго је вјеровала да њен глас може убити. Ипак, осеца грижу савјести и кривицу. Живи у блиској цетвороцланој породици и васпитана је да контролисано сања.
Изложба истражује социјалне и просторне димензије, које деконструишу и испитују односе измеðу идентитета, просторности и идеја које их представаљају. Просторни рад сите-специфиц карактера цини монументалне фигуралне представе на зидовима унутар излагацког простора. Предимензиониране фигуре преовладавају унутрашњим простором, градеци визуелну и текстуалну композицију креирајуци могуце/измишљене околности и визуелне представе кроз властиту проблематику. Покушавам да створим визуелну представу са дозом имагинарног виðења у реално представљени простор.
Када се запоцне процес ,,гребања” видљивији су и слојеви у простору у којем бивствујемо- одвојени, обицни људи, са својим лицним прицама и ситуацијама, који стварају целу слику друштва. Намјера је измјестити сјецања унутар самог простора и подстакнути рефлексију субјективног размишљања, примјенљивих у друштвеним контекстима. Веза измеðу простора и сјецања, промјенљивих позиција и оклоности нуде могуцност приказивања другацијих перспектива, преклапање општих и замишљених тумацења и цињеница.У својој уметницкој пракси бавим се темама које се крецу на релацији идентитет, род, тијело, простор и време. Појединацне изложбе су груписане око специфицних тема и концепата користеци разлиците медије, материјале и језике. Предмет мог истраживања јесу лицна и универзална питања: цовјек и његова појавност, тијело и телесно, пролазност и припадност, феномен властитог доживљаја и виðења света и света у себи. Простор користим као медиј кроз који изражавам лицну поетику засновану на обицним употребним предметима и замишљеним ситуацијама кроз концепт припадања и пролазности.
Сите специфиц радови се фокусирају на визуелно мапирање и детерминисање простора који су на неки нацин повезани са женом и њеном присутношцу, као и о могуцностима премјештања и преклапања сјецања у једном истом простору.
Куца њених предака. Сјеца је се: малих прозора, мириса цаðи, тавана, гумене лутке, таписерије на зиду и прљавог пода. Роðена је у месту у које, кад је једном отишла више се никад није вратила. Убијеðена је да је пронашла сопствени простор и одатле никад неце отици. У сред бескрајно тихе ноци запажа бесмисленост онога што је ишцекивала. Живи у цетвороцланој породици и васпитава их да сањају гласно.
Наше прице дефинишу места која делимо. А реци могу да мијењању слику коју видимо.
Изложба це трајати до 29. 12. 2018.
Радно време: уторак – субота од 10 до 17 х
Адреса: Дворски Трг 1, Цетиње, Црна Гора
Милијана Истијановиц роðена је 1982. године у Сомбору. Дипломирала и магистрирала на Факултету ликовних уметности на Цетињу, Црна Гора, на вајарском одсеку у класи проф. Павла Пејовица. Приредила је седам самосталних изложби. Њен рад је приказиван на меðународним фестивалима и пројектима. Добитница је годишње награде за вајарство Факултета ликовних уметности Цетиње, као и прве награде на Херцегновском зимском ликовном салону. Уцесница је неколико резиденцијалних боравака.
