Туристички компас Будве Обрни - окрени, све се врти око љубави. Почело је тако шта је врховни старогрчки бог Зевс направио пометњу и отео феничанску принцезу Еуропу. У потрази за сестром, Кадмо је прошао дуг пут од пророчиштва Делфи до убиства змаја. Због свог митолошког греха, под старе дане је, заједно са својом женом и ћерком богова - Хармонијом, прогнан из родног града Тебе. Бутое (Будва) је добила своје име по воловима који су довукли кола легендарног пара до њиховог новог, судбинског одредишта. Тако каже мит. Хармонија трагова преко 2,500 година опипљиве историје и још старије природе у којој се развила, говори да је ту ипак било неког божанског посла.

Стари град - Будва Према археолошким подацима из ИВ века пре Христа, Стари град Будва се још као хеленистичка колонија својим бедемима затрчала право према Јадрану. Градске зидине су до данас остале буквално заривене у море, са којим су овдашњи становници склопили најдужи савез у својој дугој историји. Поглед на море из Старог града

Градски бедеми Море је било и остало најбогатије поље са кога су сакупљали плодове и најшири пут који води ка свету и доводи га у Будву. Хранитељ града. Некад су њиме стизали освајачи и трговци, данас због њега долазе туристи. А најлепши поглед на то море из Старог града пуца право са градских зидина - прецизно усмерен каменим пушкарницама. Са њих се некад добро мотрило да непријатељ не нападне град, а данас су згодна места за романтичне сусрете, шетње и осамљивања сваке врсте. Бедеми се шире у Цитаделу, некад моћно војно утврђење, којој лети још понекад пође за руком да се преруши у позорнице фестивала „Град театар“.

Градски бедеми Позоришне представе одржаваљу се и на мањој сцени „између цркава“ коју штите светитељи различитих конфесија - Св. Марија „ин пунта“ (840г.), Св. Сава (XИИ-XИИИ век) и Св. Тројица (1804г.). Тако се традиција театра наставила на традицију верских процесија и маскембала који су се развијали и живели заједно са градом. Ведри и растерећујући дух машкара и данас бране будвански „Фештађуни“.

Св. Марија ин Пунта Испод платоа пред црквом Св. Ивана (предпоставља се да је првобитно била изграђена у ВИИ веку), од погледа су сакривена римска јавна купатила (терме) из ИИИ и ИВ века нове ере. Делови римских улица воде и у данашњу зграду Музеја града Будве. После много вијекова, у вишеспратној, тек одскора музејској згради, изложени су трагови живота које су за собом оставили Илири, Грци, Римљани: Посуђе од теракоте из којих су становници Бутуе јели још у В и ИВ веку пре нове ере; камени ћупови из којих су гуштали тромо и глатко медитеранско вино; амфоре за складиштење као дукат златног и вредног маслиновог уља. Па урне, накит, новац, шнале, есцајг, медицински инструменти и минијатурне, разнобојне стаклене посуде за скупљање мирисних течности и суза, да се нађу госпама при руци кад поморци оду на море...

Остаци негдашње античке градске капије кроз коју су се можда ти исти поморци враћали кући, изложене су у амбијенту оближњег бутика, где се данас могу пронаћи и нешто модернији предмети из Рима. Изван зидина Старог града, у делу једног од популарних кафића, смештени су оивичени остаци римских мозаика. Тако заједно живе јуче и данас. Изван камене одбране Старог града, данас ипак води, и нуди разне врсте и облике провода за свачији укус – хотеле, ресторане, дискотеке, забаве за децу и као срделе наслагане кафиће. Обалу, са бројним пешчаним плажама, и даље надгледа „Св. Никола“ – једино острво у близини.

Острво "Св. Никола" (поглед кроз пушкарницу) У међувремену, по угледу на свог митског освајача, Будва је још у потрази за Еуропом. Нада се да ће је поново срести. Туристички компас Будве Написала: ЈЕЛЕНА ВОЈНИЦ