Интервју са госпођом Каталином Миловић писцем књиге „Ла Монтенегрина“ јединственог дела у којем је описано стварање наше највеће колоније у Јужној Америци.

Каталина Миловић за време промиције књиге Ла Монтенегрина у Ћаку Као шта знате наш wеб сајт већ дуги низ година посредује и подсјпјешује бољу комуникацију на релацији Црна Гора-Диаспора, а члан нашег тима Гордан Стојовић је један од људи који се већ дуги низ година баве истраживањима везаним за наше исељеништво у Јужној Америци. Вест да ће „Ла Монтенегрина“ бити објављена у Црној Гори коју смо добили од вас и од Матице Црногорске нас је много обрадовала, пре свега јер смо били у посједу те књиге још од 1999 а самим тим знали смо од колике је непроцјењиве вредности за очување идентитета Црногораца у Аргентини и другим крајевима Јужне Америке, али и за нас у Црној Гори јер нам пружа оригинални приказ стварања мале Црне Горе у сред Пампаса и велике храбрости наших људи. Јавност код нас у издању „Матице Црногорске“ је напокон добила прилику да прочита верзију „Ла Монтенегрине“ на нашем језику, а захваљујући вашем познанству са Горданом Стевовић.

Каталина Миловић за време промиције књиге Ла Монтенегрина у Ћаку Монтенегро.цом: Књига је први пут објављена 1997 године у Аргентини, можете ли нам нешто више рећи о томе шта вас је подстакло да започнете једно овакво дело, који су били разлози и уопште како је текао процес прикупљања података и објављивања? Каталина Миловић: Пре свега подстакло ме је све оно шта сам осећала и шта осећам према овом надасве, поштеном, радном и љубазном народу овде. Главни разлог је свакако био отети од анонимности и овјековјечити сећања на херојску групу Црногораца која је прва населила ове крајева света, једног од којих сам поносни потомак. Ти људи су основали једну веома напредну колонију земљорадника која има веома велики значај за Провинцију Ћако. У тој колонији су након оснивања међу њима владали слога и јединство изнад свега са чим су нама њиховим потомцима показали да само ЈЕДИНСТВО ЧИНИ СНАГУ! У ову земљу су са собом донијели своје обичаје, традицију, језик, вијеру, своје песме, музику, плесове, умјеност итд. Створили су са многобројним члановима заједнице која се из године у годину само увећавала, читаву једну малу Црну Гору у сред Аргентине. Податке који се налазе у књизи сам записивала из прича мојих родитеља и других чланова наше заједнице. Сакупљала сам их кроз живот уосталом и ја сам била и остала једна од њих, живијела сам историју наше заједнице. Објављивање књиге било је могуће захваљујући новчаној помоћи државних институција, шта је знак да се интерес за његовање културне заоставштине етничких заједница постаје све значајнији у Дирекцији з аКултуру Провинције Ћако.

За време прославе 80 година од оснивања Цолониа Ла Монтенегрина Монтенегро.цом: Како су реаговали наши исељеници у Ћаку али и наше шире исељеништво у Латинској Америци након сазнања да сте објавили Ла Монтенегрину? Каталина Миловић: Наши људи овде су вест о изласку књиге прихватили са великим одушевљењем, јер она пре свега говори о херојској прошлости и подвизима њихових предака који представљају најблиставији примјер прегалаштва и слоге на који се млађе генерације могу угледати. Ова књига уједно представља и велико признање њихове људске вредности на коју њихови потомци могу и морају бити поносни. Ти људи су заиста били нека чудесна раса, успели су и поред свих тешкоћа у новом свету да на овим пустим просторима које су населили обезбједе ону толику прижељкивану сретнију будућност генерацијама које су их наследиле.

За време прославе 80 година од оснивања Цолониа Ла Монтенегрина Монтенегро.цом: Која је ваша процјена колико данас укупно у има Црногораца тј. потомака наших досељеника у провинцији Ћако, чиме се највише баве, јесу ли организовани и на који начин? Каталина Миловић: У Ћаку данас има близу пет хиљада потомака досељених Црногораца. Највише се баве пољопривредом, а међу њима има и учитеља, слузбеника, зубара, љекара, адвоката, политичара и других. Већ 50 година овде постоји Југословенско друство око којега се окупљамо, а поред њега постоји и друштво Дурмитор основано још 1930 године. Често се окупљамо кад год се нешто слави, али и кад се тугује за неким.

Осјвештавање споменика оснивачима колоније. Сопменик је подигнут на осамдесету годишницу оснивања Монтенегро.цом: Какве су везе вас у Ћаку са другим колинијама, односи са Црногорцима у Буенос Аиресу, Генерал Мадариагиу, Тандилу и постоји ли комуникација са асоциацијама исељеника у другим деловима света као на примјер УСА или Аустралија? Каталина Миловић: Још увек немамо много контаката највише због великих удаљености, најмање 1200 км од једног до другог места. Ово је јако пространа земља и све је тако далеко. Исто тако немамо контаката нити са организацијама у У.СА ни Аустралији. Од недавно постоји комуникација међу Црногорцима на шпанском говорном подручју преко Интернета-групе Црногораца (yахоо групо Монтенегринос), и највише преко те групе се повезујемо, комуницирамо и размјењујемо информације са нашима широм Аргентине и других земаља. Монтенегро.цом: Какве су везе са Црном Гором, јесте ли задовољни односом државе према вама и према Црногорцима у Ћаку и Аргентини? Које би биле ваше сугестије у вези јачања културне сарадње, размјене и односа укупно? Каталина Миловић: Последњиа три Амбасадора господин Гојко Челебић, Гојко Јанковић и Иван Савељић су успели да ојачају везе. Пре свега желимо да нам се обезбједи буквари и друге књиге и профессор плесања неко ко био нам помогао у учењу фолклора, исто оно шта овде имају и друге организације друштва других народа.

Споменик оснивачима Монтенегро.цом: На који начин данас потомци наших досељеника у провинцији Ћако гледају на Црну Гору, шта је она за вас - само домовина ваших предака или нешто више? Каталина Миловић: Данас, прва генерација потомака наших досељеника гледа на Црну Гору као на своју другу домовину. Научили смо да је волимо кроз приче наших старих и обичаје. Ја много бринем за будуће генерације, јер немају прилику да науче језик, на тај начин губе контакт и сваки дан су све даље. Монтенегро.цом: Реците нам нешто у себи, чиме се бавите, где живите и јесте ли икада били у Црној Гори? Каталина Миловић: Ја сам учитељица у пензији, имам времена да читам, пишем. Проводим време са својом децом,породицом, пријатељима. Јако сам активна у нашем друштву ђе сам благајник, па и око тога имам доста посла. Живим у Пресиденцију Роке Саенз Пеñа и никада нисам путовала у Црну Гору, а то ми је наивећи сан и жеља. Монтенегро.цом: Сазнали смо да ћете нас ускоро посетити, која је ваша највећа жеља када стигнете у Црну Гору шта ћете прво урадити и која су ваша очекивања од посете? Каталина Миловић: Највећа жеља ми је да посијетим мијесто ђе су се родили моји родитељи и свом народу представим књигу Ла Монтенегрина. Кад стигнем прво шта ћу урадити, то је скочит у загрљај са Црном Гором и мојим Црногорцима. Моје очекивање је да нађем ону Црну Гору коју гајим у машти и у осијећањима, лепу, са народом искреним и пуним љубави баш онакву какву смо ми упознали овде. Знам да код вас ћу бити добро дочекана у мом срцу Аргентина ко да ми је мајка, а Црна Гора ко да ми је баба, тако да све Црногорце осећам као да су моја породица. Овим интервјуом започео је серију интервјуа са људима (познатим личностима, вођама исељеничких организација, странцима који сарађују са нашим организацијама итд) у диаспори. Наредни Интервју је са господином Веском Караџићем wебмастером и директором за односе са јавношћу Црногорског друштва Британске Колумбије из Ванцоувер-а. Црна Гора Апартмани